Свијет књижевности се опрашта од Боре Капетановића: Анђео са прве поетске линије

БАЊАЛУКА - Човjек је живео поезију и више од тога. Све је томе подредио, чак и сопствени живот.

Овим ријечима се писац Ранко Прерадовић опростио од  преминулог колеге и пријатља, пјесника  Боре Капетановића, који је изненада преминуо у 73. години живота, остављајући у тузи бројне пријатеље и поштоваоце његовог рада.

Прерадовић, који је са преминулим поетом био дугогодишњи пријатељ и сарадник каже да око Бориног животног избора није било дилеме.

- Својевремено сам писао текст о његовој књизи, звала се "Увреда", то је његова прва или друга збирка песама, објављена '73. или '74. године. И ту сам нашао стих где он каже да ће да се определи за поезију која ће му бити све у животу. Тако је и било. Штета је, али он сам је недавно закључио да више неће стварати и отишао је тихо, баш тако како је и живео. Мада је поезијом живео врло бурно. Нека му је вечна слава и хвала, додао је Прерадовић.

Писац и новинар Горан Дакић, који се често дружио са Капетановићем на књижевним догађајима, каже да је Боро био "Анђео с прве линије" поезије, који је сагорио у ватри властитог дара и живота.

- Мјера његовог дара могла се мјерити једино с његовим пркосним односом према животу. Боро Капетановић био је истински пјесник, "анђео с прве линије", коме није сметала ломача на којој је горио. И не само да му није сметала, него је давао све од себе да на ту ватру дода што више сувих дрва. Да би могао да гори како нико никада овдје горио није, рекао је Дакић.

Минић: Књижевно д‌јело Боре Капетановића трајна заоставштина српској култури

Боро Капетановић рођен је 1953. године у селу Горње Соколово, на подручју данашње општине Рибник. Основну школу завршио је у Санском Мосту, а средњу трговачку школу у Приједору.

Од 1972. године дјеловао је као слободни умјетник и објављивао у дневној, омладинској, студентској, ревијалној и књижевној штампи. Посебан печат његовом стваралаштву оставили су завичај, Сана, људи и животни простори Крајине. У том контексту настала је и његова култна пјесма "Далеко је Сана ривер", која је остала један од препознатљивих симбола његовог пјесничког опуса. Током рата у БиХ био је припадник Војске Републике Српске. У Санском Мосту живио је до 10. октобра 1995. године, када је избјегао у Бањалуку.

Капетановић је иза себе оставио више од 40 књига, које су доживјеле више издања, а његова дјела уврштана су у читанке, школску лектиру и антологијске изборе поезије те превођена на стране језике.

У септембру 2025. године на "Књижевним сусретима на Козари" уручена му је награда за животно дјело "Скендер Куленовић - Књижевни вијенац Козаре". Његов књижевни рад стао је у више од четири деценије стварања, а међу новијим насловима су књиге "Зрно на грозду" из 2024. године, те "Кидајмо одавде, амиго" и "Оморина над калдрмама" из 2025. године.

Одласком Капетановића књижевност је остала без аутора препознатљивог пјесничког гласа, чији су стихови деценијама биљежили људе, вријеме и просторе Крајине, како је он сам тврдио, у свакодневници живљења.

- Ја углавном бесједим поезију, обраћам се пјесмама, тако идем кроз своју поезију, а има ту и прозе и хумора и углавном је то нешто што је стварносно. Значи, престихавао сам живот, само га мало дотјеривао на књижевни неки језик, преводио ове наше свакодневнице, рекао је Капетановић. За свој књижевни рад добио је бројне награде и признања.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.