Сваки је Душан вриједан, али је Радовић само један - 100 година од рођења доброг духа Београда

ГС
Сваки је Душан вриједан, али је Радовић само један - 100 година од рођења доброг духа Београда

На данашњи дан, 29. новембра, прије сто година у Нишу, рођен је Душко Радовић.

Баш на Дан Републике 29. новембра и Душко Радовић је прослављао свој рођендан и то најчешће у друштву писаца заједно са најбољим пријатељем - Матијом Бећковићем.

Матија и Душко рођени су истог дана. На питање како су изгледале прославе њихових рођендана и које поклоне сте даривали један другоме Матија Бећковић каже да Душко Радовић слави 100 година, а да се он сјећа када је напунио 50.

"И сећам се како је кукао и плакао јер у његовој свести је 50 година највише што човек може да живи. Ето тако смо разменили књиге рецимо. Када су објављене у књигама те његове реченице, онда ми је поклонио једну са посветом: ово мало мрва што ће остати после мене. А те мрве су дукати наше књижевности", прича Бећковић.

Оставио је Душко Радовић неизбрисивог трага у књижевности, на радију, телевизији, позоришту.

"Ја, ипак, мислим да је највећи траг оставио у књижевности за децу, мислим да је то нешто највеће што је урадио. Можда није по обиму велико, али мислим да је то најважније или најбоље што је урадио", сматра Милош Радовић, редитељ, син Душана Радовића.

Може се рећи да је Душан Радовић утицао на савремену, модерну књижевност за децу, да је иницирао и данас се сматра оцем савремене књижевности за дјецу, напомиње проф. др Зорана Опачић, професорка књижевности за дјецу и младе на Учитељском факултету.

За дјецу неуморно наставља да ствара и почетком 60-их када постаје уредник дјечјег програма у ТВ Београд.

"Умео је да мисли помоћу тих нових изума, а имао је ту једну старинску главу, а последњи модел мозга", додаје Бећковић.

Опачићева подсећа да када је прешао на телевизију Душко Радовић је такође чинио чуда. Са Вером Белогрлић је покренуо ТВ формат "На слово на слово", које и даље, сматра, представља неку врсту врхунца телевизијског стваралаштва за дјецу.

По одласку са телевизије неколико година био је без посла, али је непрестано писао јер је за њега то био начин живота.

"Али он је стварно радио свашта, радио је рекламе, радио је јеловнике за ЈАТ-ове авионе, текстове за поп-песме, волео је све то да ради", подсејћа Милош Радовић.

Ипак, од свега што је урадио, данас је најпрепознатљивија емисија Радија Студио Б. Свако јутро у 7 и 15 оглашавао се и у својој култној рубрици "Београде добро јутро" будио је суграђане и забављао их својим записима, афоризмима, сатиричним досјеткама и коментарима.

Милош Радовић каже да се у њиховој кући та емисија слушала када су увели репризу у пет поподне - тада су слушали, јер су ујутру дуго спавали.

"Ја нисам веровао кад ми је он рекао да ће он на Студију Б у 7 сати ујутру нешто да говори, да ће то неко слушати. Па сам му рекао да ли си ти нормалан, баш ће неко у 7 да устаје да би слушао твоје реченице", сјећа се Бећковић.

Ипак, и данас Душкове реченице цитирају и научници, таксисти, навијачи. Како је изгледало радити са Душком Радовићем, присјећају се Маријан и Зоран, тон-мајстори чији је прво запослење био радио Студио Б.

"Ја сам почео да радим крајем 1974. године, и Душко је био тај добри дух који свако јутро долази у 5 сати, пре сунца отприлике. Он је увек гледао да нам донесе неке погачице нешто успут што би купио на Булевару", каже Маријан Живановић.

"Са Душком Радовићем радити је била велика привилегија јер је он човек који је био за поштовање. Душко Радовић је имао неки дурбин, и он је ујутру посматрао улице, како се крећу људи, Саву, чамце, бродове, улазио је у станове са тим дурбином, видео је људе како разговарају, да ли се свађају, да ли се воле и то му је стварало неку инспирацију, тај дурбин је познат и он је остао у Студију Б", прича Зоран Михајловић Муза, тон-мајстор сниматељ Радио Студио Б.

На посљедњем спрату палате Београд односно популарне Београђанке, некада се налазила редакција Душка Радовића. Међутим, прије две године Београђанка је продата па се од тада ни радио Студио Б више не налази на овој адреси, преноси РТС.

И послије четири деценије откако Душко није са нама, његове емсије се слушају, књиге читају. У чему је данас његова тајна?

"Ту је пре свега заслуга његове поезије, његовог погледа на свет, његовог разумевања живота који никада неће проћи, он је у том смислу универзалан писац. Он је један од најдуховитијих писаца које смо имали и та његова духовитост, његов хумор је специфичан, посебан, оригиналан", истиче Драган Лакићевић, књижевник, главни уредник СКЗ.

Душко Радовић је оригинална и непоновљива личност наше културе. Зато и послије сто година од његовог рођења важи оно што је написао Бранко Ћопић да је сваки Душан вриједан, а да је Радовић само један.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана