Сјећање на Андрића у Београду и Мадриду

Агенције
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Сјећање на Андрића у Београду и Мадриду

Београд- Изложба "Андрићева лица" поводом 38 година од Андрићеве смрти биће отворена данас у Галерији Радио-телевизије, а у Јавној библиотеци "Мануел Алвар" у Мадриду јуче је отворена изложба "Иво Андрић - писац и дипломата", јавиле су агенције.

Јуче се навршило тачно 38 година како је на Војномедицинској академији у Београду преминуо једини српски нобеловац, књижевник Иво Андрић.

У часу смрти имао је непуне 83 године, а у Андрићевој биљежници остао је запис: "Помисао на смрт изазива, већ сама по себи, код човека страх. А код књижевника и сваког 'јавног радника' долази уз то још и одвратност од глупих и неискрених некролога који нас чекају..."

Србија је 2011. године обиљежила два јубилеја - 100 година од објављивања Андрићевог првог књижевног рада (у часопису "Босанска вила") и 50 година откако је добио Нобелову награду, а у октобру прошле године и 120 година од његовог рођења.

Андрић је рођен 9. октобра 1892. године у Долцу поред Травника, у тадашњој Аустроугарској. У гимназијским данима био је ватрени поборник интегралног југословенства, припадао је напредном националном покрету "Млада Босна" и био је страствени борац за ослобођење јужнословенских народа од аустроугарске власти. Своју прву пјесму "У сумрак" објавио је 1911. године у "Босанској вили".

Сљедеће године започео је студије на Мудрословном (филозофском) факултету Краљевског свеучилишта у Загребу. Школовање је наставио у Бечу, а потом у Кракову, гдје га је затекао Први свјетски рат.

Андрић је био члан Српске академије наука и уметности, а 1961. године добио је Нобелову награду за књижевност за роман "На Дрини ћуприја". Нека од његових најпознатијих дјела су: "Немири", стихови у прози (1920), "Пут Алије Ђерзелеза" (1920), "Мост на Жепи" (1925), "Аникина времена" (1931), "На Дрини ћуприја" (1945), "Госпођица" (1945), "Проклета авлија" (1954)...

Дипломатска каријера

Иво Андрић је имао веома успјешну дипломатску каријеру - године 1920. био је постављен за чиновника у посланству у Ватикану, а потом је радио као дипломата у конзулатима у Трсту и Грацу. У то вријеме објавио је збирку пјесама у прози "Немири", приповијетке "Ћоркан и Швабица", "Мустафа Маџар", "Љубав у касаби"...

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.