Селена Берић, о новој збирци “Поетика ожиљака”: Из туге се најљепша умјетност ствара

Илијана Божић
Селена Берић, о новој збирци “Поетика ожиљака”: Из туге се најљепша умјетност ствара

БАЊАЛУКА - “Ако се икад поново сретну мој јул и твој новембар ја ћу плакати свилене сузе у башти у којој расте само увело цвијеће”, стихови су пјесме “Децембар у градовима без обале” која отвара нову збирку пјесама младе пјесникиње Селене Берић.

Ријеч је о књизи поезије која носи назив “Поетика ожиљака, а која је недавно објављена у издању Клуба умјетничких душа из Мркоњић Града. Књигу је илустровао Горан Челичанин, сликар из Београда. Ово је трећа збирка Селене Берић, а обухвата пјесме које су настајале претходне четири године.

Берићева је за “Глас Српске” истакла да су стихови обједињени збирком обиљежили њено одрастање.

- Посебно сам везана за ове пјесме и свака ми је подједнако драга баш зато што су настајале у различитим животним фазама. Одрастање је најосјетљивији период. Људи често категоризују, па кажу: “Најљепше ти је док си млад”, али сматрам да млади једнако могу проживљавати неке ствари као и старији. Често ме питају: “Откуд ожиљци, а имаш 19 година”. Али нико не зна шта носим кроз своје дане. Ожиљци су настали кроз одрастање, то су неки скривени ожиљци, а све пјесме су отварање моје душе - објаснила је Берићева.

Додала је да је поезија њен издувни вентил, да у њој тражи уточиште и од тих ожиљака.

- Људи који мисле да могу сакрити ожиљке треба да знају да ће се они испољити на разне начине. Мислим да нас ожиљци не морају одређивати у потпуности, али треба да знамо да од њих не можемо побјећи. Морамо се саживјети са њима и ушушкати их у нама, схватити да треба да их заволимо. Ако се не можемо борити против њих и уклонити их, треба да се помиримо с тим и заволимо их - испричала је Берићева.

Како је казала, читаоцима оставља простор да у стиховима пронађу своје ожиљке. Свих 60 пјесама су заправо обраћање некоме, преовладавају мисаоне и рефлексивне, али има и много љубавних.

- Кад кажем љубавне, није то само љубав према некој особи, то је и љубав према животу, према поезији, према свему што ме окружује. Љубав је у свакој пјесми - рекла је Берићева.

Пјесникиња сматра да се неначетом душом не може писати поезија јер, како је казала, мора да постоји неки отвор на души кроз који могу да изађу све емоције и да буду преточе на папир.

- Туга је посебна емоција, она се не мора везивати само за нешто лоше. Туга је мени изазовна, јер је узрок умјетности у мени, али и у другим људима. Због туге људи стварају. Могу и срећни људи да стварају, сматрам се срећном особом, али сам се помирила с тим да у себи носим те неке туге. Туга је шкакљиво поље, али с њим се може баратати добро. Тугу сам преточила у поезију, други је преточе у сликарство, музику. Из туге се најљепша умјетност ствара - закључила је она.

“Поетика ожиљака” представљена је читаоцима на Сајму књига у Београду, на штанду Министарства просвјете и културе Републике Српске.

Берићева је истакла да је у плану и промоција у Бањалуци, а, како је казала, она наставља да пише.

Доброта

Селена Берић је, говорећи о пјесмама у новој збирци, издвојила ону по којој је именовала књигу, а која носи назив “Поетика мојих ожиљака”. Стихови те пјесме кажу: “Добрима добро увијек дође, поставила сам темеље”.

- У већини пјесама назначим да ће доброта спасити свијет. То је суштина живота - казала је она.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана