Саша Каралић промовише роман „Затвор Марије Терезије“ у МСУРС

БАЊАЛУКА – У Музеју савремене умјетности Републике Српске sutra, 5. новембра, у 19. часова биће одржана промоција романа „Затвор Марије Терезије“, који је објавила издавачка кућа Геопоетика из Београда.

Аутор романа је умјетник и писац Саша Каралић, а о дјелу ће говорити књижевница Тања Ступар Трифуновић и књижевна критичарка Тамара Крстић, извршна уредница издавачке куће "Блум".

Током промоције публика ће имати прилику да погледа два ауторска филма Саше Каралића, који ће бити приказани на почетку и на крају програма као умјетнички увод и епилог књижевне вечери.

Роман је недавно, 24. октобра, представљен и у оквиру угледног књижевног фестивала "(Hi)story" у Берну, а бањалучкој публици ово ће бити прво домаће представљање дјела које је већ изазвало велико интересовање критике и читалаца.

Роман „Затвор Марије Терезије“ прати изградњу монументалне грађевине на брду у околини Бањалуке, на мјесту за које легенда каже да је у вријеме Марије Терезије постојао затвор. Оно што у почетку изгледа као утопијски умјетнички пројекат, симбол друштвеног ангажмана и вјере у праведније друштво, постепено се претвара у драму о судару умјетности и стварности. Подигнута на простору гдје се укрштају интереси Истока и Запада, грађевина постаје мјесто гдје се преплићу личне и колективне трауме, умјетнички идеали и политичке опструкције. Главни јунак је умјетник који, након година проведених у избјеглиштву у Шведској, одлучује да се врати у завичај и започне изградњу симболичног здања као чин повратка и отпора. Његов подухват у почетку наилази на подршку, али убрзо постаје мета сумње и отпора локалних власти, оличених у фигурама Ловца, Градоначелника и Министра, који настоје да контролишу и преобликују смисао његовог дјела. Кроз снажан симболички језик, Каралић гради наратив о умјетности, моћи и границама између слободе и заточеништва, у свијету који се налази на прелому између идеала и разочарања.

Каралић је рођен  1970. године у Бањалуци. Студирао је југословенску књижевност и српскохрватски језик на Филозофском факултету у Новом Саду, а потом аудиовизуелне умјетности на Умјетничкој академији Gerrit Rietveld у Амстердаму и Краљевској академији ликовних умјетности у Стокхолму.

Његова умјетничка пракса заснива се на колективним и интердисциплинарним процесима који кроз текст, перформанс и филм преиспитују идеолошке наративе савременог друштва.

Излагао је и организовао пројекте у бројним умјетничким институцијама широм свијета, међу којима су Музеј умјетности у Сеулу, Biro Stedelijk музеја у Амстердаму, Умјетнички павиљон у Бечу, Lotringer 13 у Минхену, DEPO у Истанбулу и Центар за савремену умјетност CAN у Неушателю. Сарађивао је и са институцијама из региона, као што су МСУРС у Бањалуци, Умјетничка галерија БиХ у Сарајеву и Музеј Југославије у Београду.

Његов први роман „Три знака круга“ (Геопоетика, 2020) био је у ужем избору за Виталову награду. Каралић је дугогодишњи предавач на Умјетничкој академији "Gerrit Rietveld" у Амстердаму, а тренутно предаје и на Умјетничкој академији HKB

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.