Сага која је спалила границе фантастике

БЕОГРАД - Издавачка кућа "Лагуна" је издавањем два тома књиге "Прашина снова" близу тога да комплетира легендарни серијал Стивена Ериксона "Малашка књига палих" на српском језику.

У питању је монументални издавачки подухват превођења и објављивања који је потрајао 16 година и до сада обухвата девет објављених од укупно десет написаних књига како би један од најважнијих серијала у историји епске фантастике био доступан домаћој публици.

Од изласка првог српског издања књиге "Мјесечеви вртови" давне 2009. године Ериксонова сага је у међувремену постала глобални поп феномен који је у великој мјери превазишао границе жанра, а сам аутор постао књижевна звијезда широм планете.

Сам Ериксон је, једноставно речено, велемајстор жанра и писац који пише одличне књиге не подилазећи публици и не правећи компромисе са жанровским трендовима, него слиједи искључиво сопствени креативни импулс. С друге стране, он је, како сам истиче у интервјуима, свој тренутак успјеха дуго чекао и добро се за њега потрудио.

- Нисам од оних људи који могу да забаве друштво окупљено на излету, око ватре, приповиједајући дугачку занимљиву причу - мој мозак не функционише на тај начин. За мене је приповиједање распарчан процес и тек када сједнем да пишем, у могућности сам да исплетем у једну цјелину те распарчане дијелове. Вјероватно ме због тога ријетко збуњује замршеност заплета мојих романа - рекао је Ериксон.

Наравно, гледајући величину овог подухвата намећу се одређена питања. Шта неку књигу или, боље речено, серијал епске фантастике чини успјешном како код публике, тако и код критике? Који је то фактор који издвоји неког писца из огромне гомиле књига које се објаве широм свијета, поготово након нагле експанзије тог жанра настале усљед огромног успјеха филмских екранизација  Толкиновог "Господара прстенова" и успјеха серије "Игра престола" по романима "Пјесма ватре и леда" Џорџа Р. Р. Мартина? Да ли је у питању маштовитост свијета у ком се одвија радња романа или је у питању квалитет заплета и упечатљива карактеризација главних јунака? Колико је то посљедица доброг издавача и успјешне рекламе, а колико квалитета самог дјела? Судећи према Ериксоновом монументалном дјелу, потребно је имати све горе набројано, плус нешто што би се могло дефинисати прилично ирационалним изразом - магија! Књижевна, наравно. Кад је у питању сама прича или њен заплет, иако серијал са првом књигом "Мјесечеви вртови" креће прилично конфузно, без посебног увода, како радња одмиче, све се полако уклапа у једну ширу приповијест градећи заплет који нас сваком новом књигом уводи у чудесно  фасцинантан свијет Малашког царства, а затим не пушта до самог краја серијала. Укратко, серијал који је понудио савршен спој свих елемената жанровског стила уз оригиналну вјештину њиховог мијешања те потпуно аутентичан приповједачки стил, морао је дати добре резултате и, наравно, дао их је.

Радња романа смјештена је у поменути Малашки свијет, који су својевремено за потребе РПГ игре осмислили Ериксон (осим писања он је школовани антрополог и археолог) и Јан Камерон Езлмонт (такође канадски писац фантастике). Кад је свијет стваран, Ериксон је имао у плану да то буде филмски сценарио, али касније га је преточио у роман. Роман је завршен 1992. године, а на прво објављивање чекало се до 1999. јер није било повољних понуда издавача. До објављивања "Мјесечевих вртова" дошло је тек након што је Ериксон добио позив за сарадњу од велике британске издавачке куће "Трансворлд", уз захтјев да се о Малашком свијету напише читав серијал књига (треба поменути да је понуда "Трансворлда" вриједјела 675.000 фунти). Одмах по изласку из штампе роман "Мјесечеви вртови" добија одличне критике, а он нас уводи и свијет Малашких хроника.

Малашко царство са царем Келенвадом на челу уз помоћ војних легија, тајног  удружења убица по имену "Канџа" и магије царских чаробњака постаје доминантна сила која редом осваја градове и земље. Експанзија царства се зауставља, како због унутрашњих проблема (заповједница "Канџе" Ласин убија цара и постаје нови владар чистећи кадрове одане бившем цару) тако и због покушаја освајања континента Џенебакиса. То их доводи у сукоб са моћним владарем расе Тисте Андија, господаром  Мјесечеве Икре и сином Таме, Анамондером Рејком... У тај сукоб уплићу се чаробњаци, богови,  окупљени у разне куће (свјетла, таме, сјенке, смрти...), змајеви, демони и друге нељудске расе вођене само њима знаним разлозима. Обрачуни, интриге, преваре, тајни планови свих страна уплетених у сукоб од људи преко хуманоидних раса до богова, преплићу се током цијеле саге, а број лешева, литара крви, магијских експлозија и отворених питања гомила се сваком новом књигом.

Велики број ликова, заплета и подзаплета није проблем за Ериксона, који радњу приповиједа убитачним темпом, не штедећи ни своје ликове ни читаоца, а како је истакао у једном од интервјуа, он је имао јасну идеју и начин њеног спровођења.

- Знао сам од почетка гдје је крај и шта је потребно да бих стигао до њега. Наравно, прави крај не постоји, живот се наставља и читалац би требало то да осјети на исти начин као када је прочитао "Мјесечеве вртове" на почетку. Улазимо у причу у којој посматрамо парче историје овог свијета, десет књига касније ми излазимо из приче, а живот се наставља - рекао је Ериксон.

Аутор је отприлике сваке године (1999 - 2010) објављивао нову књигу, а писање десет књига текло је као незаустављива бујица ријечи. Ово је изузетно дјело с обзиром на то да је обим књига у просјеку 900 страница, а да свака од њих укључује нове листе драмских ликова (свака има неколико страница пописа карактера на почетку књиге), мапе (нове локације за сваку књигу), цитате поезије и прозе на почетку сваког поглавља, те основну структуру сваке књиге од четири дијела, осим посљедње књиге "Оскаћени Бог" која је имала седам дијелова.

Поред монументалне презентације, Ериксонова склоност стилу остала је непоколебљива током писања серије. Посебно су вриједне пажње нејасноћа и неизвјесност са којим пише. Ништа се читаоцу не сервира на сребрној тацни, сваки заплет, сваки лик, сваки догађај захтијевају од читаоца да се присјети свега што је научио о тој теми у претходним свескама. То што се веза с претходним детаљима тако лако превиди свједочи не само о блискости коју читалац мора одржавати током читања већ и о укупној вриједности која се придаје самом искуству читања. Дакле, Ериксонов књижевни стил у потпуности ангажује и ставља терет на читаоца да пронађе пуну вриједност написаног. Од прве до посљедње странице читалац мора остати фокусиран како би серијал био у потпуности вриједан читалачког времена, о сталној потреби да се враћате и провјеравате ликове да не говоримо. Ипак, све то је више него вриједно труда, јер када почнете читати, то је процес који вас потпуно увлачи у невјероватни универзум креиран маштом и талентом Стивена Ериксона.

Серијал "Малашка књига палих" продат је у више од пет милиона примјерака широм свијета уз бројне похвале типа: "најзначајније дјело епске фантастике 21. вијека" или "најбоља фантастична серија новијег времена" и слично. Наводно би до краја ове  и почетком сљедеће године "Лагуна" требало да објави и превод "Осакаћеног Бога", чиме би серијал био напокон комплетиран на српском језику на радост вјерних читалаца.

Аутор

Писац Стивен Ериксон рођен је 7. октобра 1959. године у Торонту у Канади, а право име му је Стив  Руне Лундин. Образовао се у Канади, гдје се усавршавао у археологији и антропологији.

Осим "Малашке књиге палих"  Ериксон је започео трилогију преднаставака у истом свијету под називом "Трилогија Карканас" , седам новела и кратку причу. Тренутно ради на серији наставака од четири дијела "Приче свједока". Његов излет у научну фантастику резултирао је "Трилогијом својевољног дјетета", пародијом на "Звјездане стазе", и романом "Цијена радости - Ножем у срце" и другим темама уобичајеним у жанру. Има супругу и сина и тренутно живе у Великој Британији.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.