Реметић: Очување српског језика и писма, заједничка брига струке и државе

“Више од две деценије постоји Нацрт закона о употреби језика и писма. То још не улази у процедуру овде, а нисам сигуран да су више одмакли у томе и у Републици Српској. Нисам задовољан бригом државе последњих деценија”, рекао је Реметић, који је академик Академије наука и умјетности Републике Српске.

Он је навео да су српски језик и писмо раније били у “питонском загрљају” и да је било околности на које се није могло утицати, али да је сада одговорност на српским лингвистима и институцијама.

“Нашли смо се у загрљају са људима друге културе, са Хрватима, са људима друге прошлости и интереса. Сада када смо остали сами, могли бисмо више да урадимо да заштитимо свој језик и национално писмо. Српско писмо је ћирилица, она је наше изворно писмо”, нагласио је Реметић.

Реметић је указао да се мора схватити да је језик један од стубова, камена темељаца националног идентитета и континуитета сваког народа, па и српског, а да је оно што се десило са српским језиком “раритет у планетарнм размерама”.

“Преименовањем језика, који је за потребе српског народа и српске културе половином 19. века кодификвао самоуки Тршићанин (Вук Караџић), дошло се до неких такозваних језика. Данас између Бугарске и Словеније и за странце постоји један лингвистички - српски и више политичких језика. Зна се како је до тога дошло”, рекао је Реметић.

Реметић је поновио да језик као један од стубова националног идентитета тражи одговарајућу пажњу коју, за сада, нема и нагласио да ће као дијактолог наставити да предано истражује народне говоре и оних подручја на којима више, нажалост, не живе Срби.

“Дијалекти су неисцрпна ризница података који осветљавају прошлост, културу, дакле, социјалне односе. На основу доброг речника дијалектичког, може да се реконструише материјална у духовна култура”, истакао је Реметић.

У осврту на награду који му је додијелила Матица Српска, Реметић је рекао да добити награду од најстарије кутурне и научне институције код Срба није мала ствар.

“Матица Српска је на националном нивоу некако прва да каже и најпознатија по томе, по свом односу и определењу да брине и о српском језику и о српском идентитету, дакле српском бићу и питањима српским виталним од Пеште до Чарне Горе, како је речено када је основана 1826. године”, рекао је Реметић.

Повеља Матице српске за његовање српске језичке културе за 2020. годину додијељена је јуче академику Слободану Реметићу, Радовану Белом Марковићу и Коларчевој задужбини, а постхумно академику Милораду Радовановићу.

Реметићу је Повеља припала за његовање српске језичке културе и укупни допринос српској лингвистичкој науци.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.