Фото: ГС
НОВИ САД - Издавачка кућа "Орфелин" у својој едицији "Црна мачка" недавно је објавила омнибус издање које заједно доноси новелу "Паклено срце" (1986) и роман "Кабал" (1988) прослављеног писца мрачне фантастике и хорора Клајва Баркера.
Ријеч је о дјелима којима је Баркер, заједно с култним "Књигама крви" (1985/1986), снажно редефинисао савремени хорор жанр у другој половини осамдесетих година прошлог вијека помјерајући његове тематске и естетске границе.
Књига садржи и веома опширан критички осврт на два заступљена дјела и Баркерову поетику испољену у њима, на деведесетак страна, у виду поговора приређивача издања Дејана Огњановића под насловом "Чудовишта за једне, људи за оне друге". Увијек спреман да зарони у најмрачније слојеве људске природе, Баркер у овим дјелима вјешто спаја гротеску и лирику стварајући снажне и узнемирујуће наративе. Његова проза из ране фазе стваралаштва не нуди само сензационалистички хорор већ и промишљену, слојевиту поетику која преиспитује питање идентитета и природу стварног свијета. Питање другости једно је од кључних тематских и стилских упоришта у Баркеровим дјелима. Он не само да проблематизује "друго" у односу на доминантне норме већ често изврће очекивања нудећи емпатичну, па чак и хероизовану слику онога што је маргинализовано, потиснуто или означено као чудовишно.
Како истиче у поговору приређивач оминбус издања "Паклено срце & Кабал", писац и публициста Дејан Огњановић, Баркер је био и остао мајстор артикулације језика другачијих.
- Клајв Баркер је одувек био посвећен одбрани права чудовишта, односно оних другачијих, скрајнутих, прогоњених, да постоје и да се њихов глас чује. Артикулација чудовишне перспективе темељ је његове свеколике поетике, у прозном облику започета је у причама сакупљеним у "Књигама крви", а кулминацију и ултимативни исказ доживела је у новели "Паклено срце" (1986) и роману "Кабал" (1988) - наводи Огњановић.
Новелу "Паклено срце" превео је Страхиња Млађеновић. Превод прозног текста прати обиље фуснота које појашњавају имена и алузије из овог веома кондензованог, слојевитог и алузивног остварења. Роман "Кабал" стиже у преводу Александра Марковића који је коришћен и 1990. године, када је тај роман први пут објављен на српском језику у оквиру култне едиције "Кошмар". Превод је за ову прилику лекторисан, уређен и обогаћен додатним напоменама.
Књига обухвата 384 стране и богато је илустрована оригиналним радовима домаћих умјетника специјално ангажованих за ово издање: Огњен Павковић, Тања Ракић, Реља Поповић, Данило Лаловић и Стефан Грковић. Посебно мјесто заузима Ивица Стевановић који је, поред неколико унутрашњих илустрација, урадио и дизајн корица издања. Књига је објављена у тврдом повезу, штампана у црвеној и црној боји, са бочним ивицама табака офарбаним у црно.
ФИЛМ
У "Пакленом срцу" Баркер започиње јединствену митологију и комбинује еротику, насиље и метафизику, а дјело ће послужити као основ за филм, исто као роман "Кабал" који је преточен у још један хорор класик, "Ноћни сој" (1990).
Оба филма режирао је лично Клајв Баркер, а иако "Господари пакла" и "Ноћни сој" остају вјерни основним заплетима својих књижевних извора, романи нуде дубље унутрашње перспективе ликова и богатије тематске слојеве које филмови дјелимично поједностављују.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
Најновије вијести из рубрике