Ранко Прерадовић приредио антологију "Кафанске"

БАЊАЛУКА - Књижевна заједница "Васо Пелагић" из Бањалуке издала је антологију пјесама под насловом "Кафанске", коју је приредио познати књижевник и публициста Ранко Прерадовић.

Ријеч је о пјесницима различитих генерација, од оних активних попут Миладина Берића, Здравка Миовчића, Горана Гаврића Грге или Миле Лисице, преко оних који су нас напустили у овом вијеку попут Славка Јунгића Јесеја или Ђуре Дамјановића, до оних који су отишли још прије три деценије, попут Амбре Марошевића или чак прије пет деценија попут Душана Мутића. 

Како сам приређивач књиге Ранко Прерадовић Деда истиче за пријем у ову панораму била су једноставна правила: да пјесник ствара "кафанску" поезију и да је некада, током Прерадовићевог кафанског стажа, који траје више од шест деценија, с њим сједио у кафани. 

- Није ово никаква антологија, нити сличан, по вриједносним критеријумима сачињен избор поезије. Ријеч је, једноставно, о поезији коју сам волио, пјесницима које сам познавао па сам отуд и сакупио пјесме по сопственом, слободном избору. Надам се да ће ме читаоци разумјети и у том смислу могу да понудим овај букет драгих нам пјесама, међу којима ће се понека наћи и за највеће сладокусце - рекао је Прерадовић.

Ветеран књижевне сцене Републике Српске ипак инсистира на томе да је ријеч о поезији коју је волио и пјесницима које је добро упознавао, често за кафанским столом. 

- Свој став о кафанском животу, боемији, и уопште о поимању тог вида људског живљења изразио сам у књизи "Бањалучка боемија", која је у припреми - рекао је Прерадовић.

Неке љепше и слободарске идеје, којима су тадашњи млади пјесници били опхрвани, најбоље описују топле реченице из уводног текста ове књиге. Једно је сигурно - да су ондашње кафане шездесетих заиста посједовале нешто чаробно и питомо, нешто што данас и те како недостаје. Једноставно се водио кафански живот који је био ван дневне животне колотечине, која је одвајкада знала бити тјескобна за душу човјекову, а као лијек за то шта може бити боље него окрепљење уз добро друштво, чашу вина и праву кафанску музику. Уредник ове књиге је Видосав Ђурђевић, док је за наслов и прелом био задужен Синиша Видаковић. 

ДРУЖЕЊЕ

Сам Деда истакао је за "Глас Српске" да, без обзира на шест деценије дуг кафански стаж, није пропагатор пића и кафане. 

- Нисам алкохоличар, а понајмање кафеџијски пропагатор и навијач. Да сам алкохоличар, не бих доживио осамдесету, колико ми је управо, а за кафане не могу навијати, нити их пропагирати, јер више кафана нема. Наше кафане заправо су биле својеврсне институције од изузетног значаја за духовно људско стање. Данас, ово, нити су бистрои, ни кафићи, ни кафане, него нека мјеста за "случајно сретање". Није кафана због алкохола и других дрангулија, већ зарад виђења, друговања, спознајности и тако редом - рекао је Прерадовић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.