"Прљача 2022" окупила пјеснике из региона

Срна
Foto: Срна

ДЕРВЕНТА- У Дервенти су одржани 21. Међународни илиндански пјеснички сусрети "Прљача 2022", у организацији Српског књижевног клуба "Вихор" из овог града, промовисан је заједнички зборник "Илинданско пјесничко саборовање" и представљени награђени учесници манифестације.

Гојко Мандић из Бањалуке са пјесмом "Шта све ријека има" побједник је наградног конкурса за избор најбоље пјесме посвећене љепотама вода.

"Рођен сам у Санском Мосту, који има девет ријека и то на Свјетски дан вода, па зато често пишем пјесме о води. Драго ми је што постоји клуб као што је `Вихор` који његује ту традицију и поезију и изненађен сам што сам ја побједник. Већ сам написао пјесму за сљедећу годину", рекао је Мандић.

На наградни конкурс стигло је 76 радова из Републике Српске, Федерације БиХ, Србије, Словеније, Сјеверне Македоније, Црне Горе, Бугарске, Њемачке и Швајцарске.

Побједник у категорији шаљиве пјесме је Евита Бојковац из Дервенте са пјесмом "Споразум", а у категорији "Укрински цвијет" Весна Марковић из Дервенте са пјесмом "Кратко весеље".

"Пјесма говори о активностима на ријеци у којој се ради о споразуму између риба и роде. Веома сам задовољна и част ми је што сам побједница поново, јер сам већ једном освојила прво мјесто такође у конкуренцији шаљиве пјесме, као и бројне похвале“ каже Бојковчева.

Иако тек годину члан "Вихора" Весна Марковић пише пјесме од малих ногу и ово је други конкурс на којем је учествовала.

"Изузетна ми је част што сам освојила прво мјесто са својом пјесмом `Кратко весеље`, у којој сам описала живот укринског воденог цвијета онако како га ја доживљавам, јер је ово други конкурс на који сам послала своје пјесме", рекла је Марковићева.

Она је додала да поезију пише од када зна за себе и да пише о свему, те да су у посљедње вријеме њене пјесме тужног садржаја.

"Планирам да издам збирку пјесама и желим да то буде нешто што ће оставити печат у времену и простору", каже Марковићева.

Похваљене су пјесме Ане Стајкове Иванове из Бугарске, Борислава Наградића из Батајнице, Драгише Цетића из Гацка, Мирјане Миланков и Цвијетина Лобожинског из Новог Сада, Славе Станојевић из Теслића, те Славка Покрајца, Игора Милошевића, Радојке Адамовић и Горице Крстовић из Дервенте.

Предсједник Српског књижевног клуба "Вихор" Ненад Симић истакао је да је значај ове манифестације вишеструк и да прелази оквире локалног карактера, те, осим промоције у области културе, даје знатан допринос и промоцији туристичких потенцијала града.

"Ми градимо и његујемо облик понашања који спаја људе и крајеве и у најтеже вријеме, као што је било за вријеме пандемије вируса корона, када је одржана традиција пјесничких сусрета, а хвала Богу и људима да је и данас тако. Радује ме што видим позната лица која редовно учествују и долазе у Дервенту, проносе лијепе ријечи о нашем заједничком подухвату, а обрадован сам што се сваке године јављају и нови учесници чиме `Вихоров` караван постаје још већи и неуништив", навео је он.

Он је захвалио свима који су допринијели да се сусрети одрже и додао да су покретачи сусрета преминули Савко Пећић Песа, те Славко Покрајац и Милорад Мишо Ђурђевић.

Манифестацију је свечано отворио и окупљенима се обратио замјеник градоначелника Дервенте Синиша Јефтић, који је са представницима "Вихора" подијелио награде награђеним пјесницима.

У наставку програма манифестације учесници су посјетили спомен-парк за 408 убијених Срба, који је подигнут у знак сјећања на невине жртве усташког терора над Србима Лужанске парохије, поводом 80 година од њиховог страдања, а који је освештан 2021. године

У званичном програму наступили су чланови Српског културног друштва "Просвјета", Пододбор Слатина /Хрватска/, а манифестацији су присуствоваи представници Завичајног удружења Срба "Коријени" из Сомбора, Савеза српских књижевника Словеније и Удружења европске академије српских наука и умјетности из Љубљане.

Генерални покровитељ манифестације био је град Дервента - градоначелник Милорад Симић, а суфинансирање пројекта први пут је подржало Министарство просвјете и културе Републике Српске.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана