Прије три деценије преминуо пјесник Васко Попа: Разгранатом маштом преокренуо поезију

Ово су стихови пјесме “Очију твојих да није”, једне од најљепших пјесама српске поезије, чији је творац Васко Попа, а за које се казивало да су посвећени његовој супрузи Јованки Сингер.

Човјек за којег се говорило да корацима осваја свијет, онај који је сматрао да без љубави нема живота као што га нема ни без сунца, онај који је написао “Кору”, “Вучју со”, Кућу насред пута”, “Усправну земљу”, “Живо месо”, једини чије је цјелокупно дјело дјело објављено у Америци и Великој Британији, преминуо је на данашњи дан прије 30 година.

Велики Хорхе Луис Борхес, који је познавао Васка Попу, приликом једног интервјуа је казао: “Сви пјесници су један пјесник! У тренутку кад једно дјело бива преведено на свјетске језике, и тиме доступно свима нама, оно читањем на нашем језику насушном постаје дио нас самих.” Тако је и са дјелом Васка Попе, који је најпревођенији српски пјесник, а и сам је преводио са француског и тиме давао допринос српској књижевности и култури.

У Бечу је Попа давне 1968. године примио Државну награду за европску књижевност, а био је и у најужем избору за Нобелову награду. Његове изабране пјесме су излазиле у Стокхолму, а шведски књижевник Артур Лундквист написао је тада предговор у којем је истакао коегзистенцију историјске драме српске нације и земље у којој ствара пјесник чије су метафоре људи, животиње, предмети и руине.

Његова поезија одликује се кратким стиховима, без риме и интерпункције, блиским стиховима српске народне поезије. Када су се такви стихови појавили на српској књижевној сцени, направили су велики преокрет. Његова надреалистична и вишеслојна поезија откривала је језичку иконографију, орнаментику фолклора и митологије. Та чаробна поезија, ти стихови који су казивали много о “усправној” земљи из које је долазио, али и они који су представљали изворе љубави према жени, имала је највише критичког и читалачког одјека у свијету. Занимљиво је да је његово стваралаштво утицало на младе генерације, како код нас тако и у свијету. У Америци су постојали клубови тамошњих пјесника који су били одушевљени Попином поезијом, а неки од њих су покушавали да постану његови сљедбеници.

Према мишљењима критичара, Васко Попа се ослањао на лирику српског пјесника Момчила Настасијевића, на исконско и архетипско, те на фолклорни израз и традицију српске поезије. Настојао је да споји гротеску, фантастику и досјетку.

Чудновате пјесничке слике Попа је стварао спајањем видљивог и невидљивог, физичког и духовног. Његова апстрактна поезија је  плод животног искуства и разгранате маште која је слободним стихом стварала засебне пјесничке структуре.

Богата лексика његове поезије, у коју је много ријечи и синтагми пренесено из народне приповједачке традиције, нови сјај је донијела у књижевност синтаксом стиха, без интерпункције, којом је Попа остварио мозаик необичних и динамичних пјесничких слика. У његовим пјесмама преовладава тема смрти, о чему свједоче те често спомињане кости и костурнице.

Иако је пјевао о тешким, животним темама, савременици су говорили да је Попа био скроман човјек, са изразитим смислом за хумор. У то су се свакодневно увјеравали они који су с пјесником сједили у београдским кафанама “Мадера” и  “Мажестик”.

Попино трагање за хумором српској књижевности је даровало књигу “Урнебесник”, јер се хумор, “озлоглашени паликућа”, “настанио у самом жаришту поезије”. Попа је тврдио да се са правим хумором нико не може изборити, осим самог хумора. Наглашавао је разлику између духовитости и хумора. Сматрао је да не треба да објашњава своју поетику, јер дјело треба да говори о себи и у име свог аутора.

“Љубав на први поглед”

Ти си мој почетак

који ме покренуо

Свео сам се

на твоју осовину

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.