"Приче из болнице Главног штаба ВРС у Сокоцу" промовисане у Источном Новом Сарајеву

Жељка Домазет
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: "Приче из болнице Главног штаба ВРС у Сокоцу" промовисане у Источном Новом Сарајеву

ИСТОЧНО САРАЈЕВО- Kњигa "Приче из болнице Главног штаба Војске Републике Српске у Сокоцу: болница поноса, надања и спаса", аутора Борише и Мире Стојановића која доноси потресна, али и надахњујута свједочења о раду болнице Главног штаба Војске Републике Српске у Сокоцу, мјеста у којем је више од 10.000 рањених бораца спасено од сигурне смрти, промовисана је у Културном центру Источно Ново Сарајево

Ово документарно дјело представља искрену исповијест хирурга и свједочанство времена, али и документ од националног значаја који  оставља снажан траг у савременој публицистици и историографији.

Ратни хирург Стојановић рекао је  да је циљ болнице био да се помогне напаћеном народу у току рата и задржи становништво на овом подручју.

-Почели смо од ничега, али смо се у ходу снабдијевали лијековима, санитетским материјалом, опремом, кадром, који је најважнији у свему томе, и били смо спремни да пружимо адекватну здравствену услугу. Многи животи су спасени зато што је болница постојала у то вријеме на том мјесту- рекао је Стојановић.

Стојановић је истакао  да су поштовали Хипократову заклетву, моралну и љекарску етику и нису људе дијелили по националној, вјерској, нити било којој другој припадности.

-За нас је био битан пацијент коме требамо пружити здравствену услугу и спасити му живот. На хиљаде живота смо спасили и на то сам поносан. У овој болници смо лијечили 1 500 Хрвата и наша максима је била да лажи оних који су нас оптуживали од почетка рата до данасд демантујемо истином- истакао је Стојановић.

Он је оцијенио да је ово документарно штиво и како вријеме пролази да многе ствари падају у заборав.

 

-Без оваквих дјела, када не буде живих свједока ових збивања, неће се знати да је и постојала ова болница. Гријх би био да све што је урадила ова болница пане у заборав- истакао је Стојановић.

Стојановић је нагласио да је из Сарајева изашло 547 љекара а да их је 15 посто остало у Републици Српској док су други отишли широм свијета.  

Ратни хирург и директор ратне болнице Kасиндо, у тадашњем Српском Сарајеву, доктор Славко Ждрале, изразио је захвалност колеги Стојановићу који је нашао времена и снаге да напише ову књигу и пренесе своја искуства.

-Врло је битно да је догађај који се десио од 1992. до 1995. године дошао сада, у овом тренутку. Ми, Срби, као народ смо склони опраштању и забораву, а да не би млађе генерације ово заборавиле, књига је дошла у прави час. Препоручујем свима да је прочитају- рекао је Ждрале.

Ждрале је поручио да је књига објављена у правом тренутку да млади знају шта се дешавало током рата.

-Послије рата је изашло доста записа и то је врло важно јер ми Срби врло брзо опраштамо и брзо заборављамо оно што нам се дешавало- нагласио је Ждрале.

Декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Владан Бартула рекао је да је ова књига значајан документ, свједочанство о тешком периоду кроз који је прошао српски народ на простору Сарајева и романијског платоа.

-Књига је истовремено свједочанство тешке борбе за опстанак народа у најтежим могућим условима рата. Многи су тада били у тешком стању страдања и борбе за живот и опстанак. Књига је и свједочанство врхунске стручности и хуманости тих људи који су формирали болницу Главног штаба Војске Републике Српске и који су радили у њој – истакао је Бартула.

Он је додао да су то били врхунски љекари, специјалисти који су својим знањем спасили безброј живота и који су уложили сизифовски напор да ураде тај посао на најбољи начин.

- Књига представља, не само књижевни, него и медицински споменик о тим људима из тог тешког времена, кроз који је пролазио наш српски народ.Књига је мемоарског карактера и писана је као документарни роман- навео је Бартула.

Директор Матичне библиотеке Источно Сарајево која је издала ову књигу Наташа Кулашинац напоменула је да је књига до сада промовисана и на Сокоцу, Палама и Хан Пијеску.

Од рата је прошло 30 година и многе ствари се заборављају, а што се не запише као да се није догодило. Ова књига може бити подсјетник свима који су прошли рат и младима да знају шта се све дешавало- напоменула је Кулашинац.

Промоцији књиге присуствовали су бројни љекари и здравствени радници кои су радили у болницама у Српском Сарајеву, односно Источном Сарајеву као и они који данас раде у здравственим установама овог подручја, као и бројни грађани овог града.

 

Жељка ДОМАЗЕТ

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.