Преживјеће српска књижевна сцена

Када је Земља издурала и петак, 21. децембар, прегураће, ваљда, српска књижевна сцена и предстојећу 2013. Тачно је да сам ја ту годину у средишњем дијелу трилогије описао у орвеловско-монтипајтоновском кључу, описујући нашу најнепосреднију будућност у врло тамним цртама, али оно што сам хтио било је да помало и тјерам шегу са садашњим стањем у српској култури.

Рекао је ово за “Глас Српске” књижевник Вуле Журић, чији је нови роман “Српска трилогија” објављен у Културном центру Новог Сада у едицији “Aнаграм”. Журић је за свој претходни роман “Недеља пацова” добио награду “Стеван Сремац”.     

- С обзиром на то да ће евентуални опоравак културне сцене бити неизвјестан и сигурно дуг, читаоци слободно могу прво да погледају репризу неколико домаћих серија, да дочекају све нове године по списку, па тек онда да се баве читањем мога романа. Наша непосредна будућност ће још дуго бити апокалиптична, али кад-тад ћемо је се сјећати са носталгијом - каже Журић, чији нови роман носи поднаслов “Бабилонијада”.

ГЛAС: Зашто сте се одлучили да прва два дијела трилогије штампате латиницом, а трећи ћирилицом?

ЖУРИЋ: С једне стране опет је ријеч о чистој зафрканцији, јер сам дио исприповиједан на мојој верзији хрватског штампао ћирилицом, а ове српске дијелове латиницом. С друге стране, и писмо је саставни дио поетике, а са треће, имамо ли на уму ове најновије претензије Туђманових сународника у вези са Мирослављевим јеванђељем, испада да сам ни крив ни дужан антиципирао ону већ поменуту непосредну будућност.

ГЛAС: У новом роману историју Другог свјетског рата “изврнули” сте наопачке, а онда сте дали фантазмагоричну слику српске књижевне сцене у 2013. години. Је ли то својеврсна препорука читаоцима да прочитају књигу прије него што уђу у нову годину?

ЖУРИЋ: Када је Земља издурала и петак, 21. децембар, прегураће, ваљда, српска књижевна сцена и предстојећу 2013. Тачно је да сам ја ту годину у средишњем дијелу трилогије описао у орвеловско-монтипајтоновском кључу, описујући нашу најнепосреднију будућност у врло тамним цртама, али оно што сам хтио било је да помало и тјерам шегу са садашњим стањем у српској култури. С обзиром на то да ће евентуални опоравак културне сцене бити неизвјестан и сигурно дуг, читаоци слободно могу прво да погледају репризу неколико домаћих серија, да дочекају све нове године по списку, па тек онда да се баве читањем мога романа. Наша непосредна будућност ће још дуго бити апокалиптична, али кад-тад ћемо је се сјећати са носталгијом.

ГЛAС: Један од јунака Ваше трилогије је и књижевник Добрица Ћосић. У каквом ће он издању дочекати читаоце?  

ЖУРИЋ: И сам Ћосић је самога себе третирао као књижевног јунака у “Времену власти”. Указао сам на чињеницу да имамо два писца Ћосића, Добрицу и Бору и да Ћосићи представљају фамозне двије Србије. Шта друго Ћосићи код Журића могу него да учествују у бокс-мечу, који се одржава у београдској Aрени. Нисам смио да се кладим ни на једног, па се до краја не зна који је од Ћосића побиједио класичним нокаутом у, рецимо, деветој рунди. A хтио сам, заправо, да кажем, колико је биједан и незахвалан положај писца у перцепцији публике која не чита, већ се убија од досаде и троши вијести из крупно штампаних наслова свемогућих таблоида. Нама не треба побједник из те борбе, нама требају обојица Ћосића, то јест, требају нам њихова дјела, али питање је да ли их данас озбиљно више ико и чита, јер нема се времена од силних који имају таленат да буду први глас прељубника Србије у тренутку истине.

ГЛAС: Читаоце “Српске трилогије” очекује и нерасвијетљено убиство из 2013. године у којем страдају сви чланови НИН-овог жири. Сматрате ли да би неко од српских писаца пожелио нешто тако члановима жирија за додјелу најбољег романа? 

ЖУРИЋ: Та епизодица из мога романа је прецијењена, али је идеја о мотивима да се науди некоме само зато што има различит литерарни укус достојан естетике филма “Осветници” Квентина Тарантина. Зими је све хладније, па подгријавање атмосфере у вези са сужавањем списка романа који претендују на нинанизацију прија циркулацији и забавља чаршију до почетка Aустралијен опена, гдје се сви надамо Нолетовом поновном тријумфу. Умјесто да сви играју тенис или се боћају, Срби су одлучили да сви напишу макар један роман и ако је могуће, добију НИН-ову награду. Чланови НИН-овог жирија су ту да нас спријече у тој намјери. Ја им се дивим и желим им сву срећу и гласам за “Српску трилогију”. Одличан роман, вјерујте ми. Својеручно сам га написао.

Дјела

Вуле Журић је објавио књиге прича “Умри мушки”, “Двије године хладноће”, “У кревету са Мадоном”, “Валцери и сношаји”, “Мулијин руж”. Aутор је романа “Благи дани затим прођу”, “Ринфуз”, “Тигреро”, “Црне ћурке и друга књига црних ћурки”, “Мртве браве”, “Народњакова смрт” и “Недеља пацова”. Написао је и више радио драма које су рађене у продукцији Драмског програма Радио Београда. Приче су му превођене на њемачки, енглески, грчки, шпански, португалски, пољски, италијански, француски, мађарски и словеначки.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.