Преминула Ведрана Рудан

Ведрана Рудан, хрватска списатељица и новинарка, преминула је у 77. години.

Шоубаз.хр навео је вијест потврђена за њихов портал из извора блиских списатељици.

"Ведрана је отишла на подручје без сигнала", објављено је на службеној страници Ведране Рудан.

Ведрана Рудан рођена је 29. октобра, 1949. године у Опатији.

Завршила је студије хрватског и њемачког језика на Педагошкој академији у Ријеци.

Била је учитељица, туристичка водич и преводилац, а највећи дио професионалног живота био је везан за новинарство и медије.

Радила је на радију и писала за хрватске новине и часописе.

Борба са раком

Подсјетимо, Ведрана је својевремено писала о свом раку и борби са њим.

„Мој је рак јебено риједак, зове се рак жучних каналића, чини ми се. Нисам прочитала ни отпусно писмо ни тип ни Интернет прогнозе. Додуше, негдје сам налетјела да од првих симптома до смрти имаш чак три мјесеца да превариш мужа, разбаштиниш дјецу или љубавника пошаљеш у курац. И није неки рок.

Само пет одсто срећника може се оперисати. Та сам. Најприје сам отишла у Свету Недељу у Радиохирургију да ми рак спале прије операције. Спалили су ми рак и џеп јер нисам ‘ушла у квоту‘. Наиме, држава има споразум са том установом по коме одређени број Хрватица и Хрвата улази у ‘квоту‘. Остали или цркну од рака или им у помоћ ускоче пријатељи“, написала је Ведрана 2024. године, преноси Јутарњи лист.

Посљедње оглашавање прије 20 дана

Крајем јула, поново је потресла јавност искреном и емотивном колумном у којој је проговорила о животу онколошких пацијената и људима који се свакодневно боре за њих.

У свом препознатљивом, директном стилу, Рудан је описала искуства са ријечке онкологије, али је овог пута највећу пажњу посветила медицинским сестрама, за које сматра да су прави хероји здравственог система.

- У групи сам „оних којима је најтеже“. Зато знам да ми није најтеже. Умријећу, умријеће и други - написала је Рудан, па се емотивно дотакла и његе коју јој у овим тешким данима пружа породица:

- Тренутно сам код куће. О мени брине породица. Супа, чај, храна чврста, мека, прање на кревету... Глумим како дремуцкам. Срамота ме је. На које сам гране пала. Кад им то кажем чујем само једну реченицу - ти си наша.

Посебно емотивно говорила је о медицинским сестрама које, како каже, упркос исцрпљујућим смјенама и тешким условима рада, сваком пацијенту приступају са пажњом и осмијехом.

- Чија сам кад сам у болници дању и ноћу, кад у три ујутро осјетим руку на челу, кад у пет сестре видим како односе мој отпад који се мени бескрајно гади... Нисам богата, да јесам, дала бих им све што имам - истакла је књижевница, додајући да јој оне увијек скромно одговарају да је то „њихов позив“. Због тога се отворено запитала: „Могу ли смјене од 0 до 24 бити нечији позив или је то ипак хрватски државни злочин?“

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.