Представљена књига “Видиш ли да не видим” Емира Кустурице

Srna
Foto: Srna

БЕОГРАД - Режисер Емир Кустурица написао је изузетно занимљиву и необичну књигу, која спаја различите начине приповиједања и одговара различитости коју овај умјетник остварује у својој укупној егзистенцији, речено је данас на промоцији нове Кустуричине књиге "Видиш ли да не видим" чији је јунак нобеловац Петер Хандке.

На промоцији у сали "Иво Андрић" на 65. Међународном београдском сајму књига Кустурица је објаснио да се природни закони по којима хеликоптер лебди у ваздуху захваљујући силама узгона које ствара снага пропелера који створи јачи притисак испод елипсе него изнад ње, могу да се врло лако примјене на бављење књижевношћу.

"Структуирање умјетничког дјела, од сликарства, вајарства, преко филма до књижевности, има исти основ. Човјек треба да створи услове према којима хеликоптер захваљујући мотору залебди изнад земље, односно створи већи притисак испод елисе. Е, отприлике тако тече поступак према коме се открива тајна нечије личности", рекао је Кустурица на промоцији књиге у издању Српске књижевне задруге.

Он је навео да је Хандке врло често говорио све најбоље о филозофу Фридриху Ничеу, али, како је подсјетио, Достојевски је тврдио да се хармонија ствара само онда када, не натчовјек, него нека виша сила успијева да обједини различитости коју човјечанство нуди.

Кустурица је примијетио да постоје видљиве сличности и жанровске разлике између филма "Три" Саше Петровића и романа Меше Селимовићева и указао да је за умјетност неопходно да човјек не сазрије, да су осјећања главни путоказ, а фолклор база свих могућих музичких дјела, која може да се на апстрактан начин упореди и са књижевношћу.

Он наводи да је ова књига, у структури која је изабрана на основу огромног умјетничког искуства - путопис, односно путовање на додјелу Нобелове награде при чему се десе најдраматичније ствари.

"Ми смо отпутовали тамо и онда се пред саму додјелу појавио један сотона који је био секретар Академије и Петру понудио да га заволе сви. Ја сам му одмах рекао: `Ниси ти поп-пјевач, да те заволе сви. Ти си човјек, који, кад би рекао то на шта те он наводи, онда би ови који те поштују и воле одустали од тебе, а ови што би те, као прихватили и завољели, рекли би - какав је то карактер?`. Он је то знао и без мене", рекао је Кустурица.

У приповједачком фикцијском дијелу, како је навео, Хандке прелази разне жице, многе свјетске ријеке и тврђаве и увијек је успјешан, али кад дође на Дрину, не може а да не проба да пређе и ту сајлу.

"Прије те понуде све је већ урађено да би његов покушај да пређе Дрину био пад у Дрину. То је једино мјесто гдје мостови не спајају него раздвајају двије стране и он падне, и ту помаже монтажни дио који се стекне радећи филмове, да у том тренутку дође до проглашења Петра Хандкеа за нобеловца", наводи Кустурица.

Он оцјењује како Хандке вјеровано ни не би добио Нобелову награду да није прешао на српску страну.

"Ја у посљедње вријеме све чешће изговарам једну скривену идеју, да није прешао на српску страну, он вјероватно никад и не би добио Нобелову награду. Што је права инверзија. Причало се непрестано да он не добија Нобелову награду зато што је на српској страни, а у ствари њега је препоручила његова храброст“, рекао је Кустурица.

Хандкеа, како истиче, није закачила ниједна врста масовних структуираних побуна, али је на крају на српском случају развио побуну, која је имала највећи ефекат.

"Остао је сам, као што на неки начин и ја дијелим ту самоћу, али она продире у милионе душа које се не објављују ни у масонским ложама, ни властима, на било којем нивоу друштвеног живота, него у неком скривеном подземљу који нас повезује и поистовјећује нам осјећања“, наводи Кустурица.

Професор Мило Ломпар рекао је на промоцији да није чест случај да двојица тако изузетно признатих и успјешних умјетника, као што су Кустурица и Хандке, у исто вријеме исказују став који није у сагласности са општим мишењем.

Тиме, како истиче Ломпар, у случају ове двојице умјетника остварује се парадокс, супротан Аристотеловом ставу према којем умјетник треба да ствара у складу са начелима нужности и вјероватности, али та начела може да напусти ако ствара у духу умјетности и сагласју са општим мишљењем.

"Овде имамо необичну књигу о два ексцентрична али у стваралачком смислу плодна умјетника. И Кустурица има такав однос према Хандкеу. Хандке је дуална личност у овој причи, он има идентитет који сви знамо, али с друге стране он је и фикција писца, зове га Петер Спалеолог, и појављује се као неко напуштање принципа нужности и вероватности“, рекао је Ломпар.

Он истиче да се и сам Кустурица појављује у тој двострукости која је сагласна са његовим филмовима у прожимању фантастичног и реалистичног облика приповедања, које користи приповедни, описни и "Фантастички" елемент.

Ломпар наводи да Кустурица у исто време користи есејистички начин казивања, јер постоје дијелови који се баве рефлексијом о садашњој духовној ситуацији и времену, дијелови о природи, људском сазнању и доживљају, али и лирски мотиви дјетињства и кретања.

"Суочавамо се са једном изузетно занимљивом књигом која има чврсту фабулу. Иако асоцијативна, није расута. Има кретање које вијуга, а вршна тачка тог кретања је додела Нобелове награде Петеру Хандкеу у Стокхолму и то је оно што окупља различите димензије приповедања", навео је Ломпар. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана