Пола вијека Великог Блека код Срба

БАЊАЛУКА - Издавачка кућа "Голконда" објавила је специјално тврдокоричено колекционарско издање "Великог Блека" под називом "Синови шуме", поводом 70 година овог култног стрипа.

У питању је раскошно издање које садржи прве двије епизоде редовне серије Великог Блека, епизода цртана поводом јубилеја пилот епизода из педесетих, која је претходила цијелом серијалу, затим ексклузивни текстови и све то спаковано у 320 страна великог формата у колору.

На неки начин овом књигом "Голконда" се придружује прослави двоструког јубилеја стрипа, који је настао у Италији, али је на много начина постао и домаћи бренд. Наиме, крајем 1974. године, прецизније 20. децембра, у издању новосадског "Дневника" као 128. број у култној едицији "Лунов Магнус стрип", по први пут је међу љубитеље домаћег стрипа закорачио плавокоси мишићави трапер, познат као Блек Стијена или Велики Блек.

Обучен у крзнени прслук на голо тијело, хлаче и чизме те неизбјежну траперску капу са репом, овај плавокоси див стекао је култни статус на Балкану, а уз Загора, Дилана Дога и Текса Вилера брзо је постао један од најпопуларнијих италијанских стрипова, издаваних на српском језику.
У свијету стрипа појавио се давне 1954. године у Италији, из пера и киста култног торинског тројца познатог под именом "Essegesse", кога су сачињавали Ђовани Синђето (1922-1991), Дарио Гуцон (1926-2000) и Пјетро Сарторис (1925-1989) и сматра се централним од њихова три најпознатија јунака, уз Капетана Микија те Команданта Марка. Стрип је оригинално назван "Il Grande Blek", а на овим просторима јунак је најпознатији под надимком Блек Стијена или Велики Блек, због дугогодишњег излажења у оквиру едиција "Лунов Магнус стрип" и "Стрип Забавник", на српском језику. 

У принципу, то је класични авантуристички вестерн стрип инспирисан дјелима Фенимора Купера, Карла Маја и Зена Грејна, намијењен најмлађој, ђачкој публици уз врло пажљиву употребу насиља и језика. Писан је и цртан као идеалистичко црно-бијело усмјерење у којем трапер Блек, главни јунак овог стрипа, посједује све оне особине јунака из архетипских митова, неустрашив, одан, поштен, јак и праведан херој који предводи америчке патриоте у борби против злих британских окупатора у рату за независност САД, а врхунац скаредности је псовка: "Јеленских му рогова". 

Ту су и два помагача, задужена за хумористички моменат, плавокоси дјечак Роди и Професор Окултис, симпатични доктор свезналица те бројни препознатљиви карактери и симболи епохе попут досељеника, Индијанаца, ловаца, гусара и војника.

Укратко, стрип који се брзо превазиђе одрастањем, али који оставља јак носталгичан утисак, посебно ако сте одрасли у СФРЈ, гдје је у једном моменту имао једнако популарност као у Италији уз фантастичне тираже од 100.000 примјерака. Сам јунак је идеалиста, али бурне прошлости, поријеклом Француз по имену Јаник Ларок, племићки син који је као млад човјек био у затвору, бавио се гусарењем и истраживањем америчких дивљина, да би се скрасио код индијанског племена, које ће доживјети покољ од стране енглеске војске, а Блека претворити у огорченог непријатеља црвених мундира.

Тројка "Essegesse" стрип је напустила након 1965. године, због неслагања аутора са издавачем "Дарде", који је задржао ауторска права, а стрип су наставили радити разни други аутори уз осјетан пад квалитета у причама и цртежима. Осим у Италији и Југославији објављиван је у Француској, Грчкој, Турској и скандинавским земљама, али је занимљиво да је због велике потражње новосадски "Дневник" добио лиценцу за своје издање 1978. године, у издању познатом као "ЈУ Блек" . 

Писци су били Петар Алаџић, Предраг Ивановић, Миодраг Милановић, Ивица Митровић и Светозар Обрадовић. На списку умјетника нашли су се Бранислав Керац, Стеван Брајдић, Милорад Жарић, Миодраг Ивановић, Предраг Ивановић, Д. Ивковић, Бојан Керзан, Павел Коза, Владимир Крстић, Спасоје Кулаузов, Маринко Лебовић, Б. Љубичић, Стево Маслек, Никола Масловара, Радич Мијатовић, Жељко Митровић, Славко Митровић, Славко Пе, Здравко Поповић, Сибин Славковић, Љубомир Филипов и Адам Чурдињаковић. 

Епизоде "Гужва у Бостону" и "Благо зелених мочвара" премијерно су објављене у "Луновом Магнус стрипу" у марту и априлу 1978. године. Првобитна намјера је била да се повременим објављивањем "ЈУ Блека" попуне рупе које би се евентуално појавиле у продукцији. Ипак, одзив публике је превазишао очекивања редакције и уредништво је, предвођено Сретеном Драшковићем, предузело кораке да се домаћа продукција учврсти и претвори у редовну појаву. 

Уговором се "Дневникова" продукција третирала као равноправна продукцији из Италије и Француске. Продуцирано је више од 70 епизода, укључујући и албум наљепница уз много драстичније постављен курс у односу на италијанску верзију, са више насиља, секса и мрачнијих прича, прилагођених укусу старије публике и самог духа времена, посебно у причама које је цртао Бане Керац за издање "Стрип Забавник". Он сам је у интервјуу за портал "stripovi.com" рекао да је искористио заузетост сценаристе Светозара Обрадовића да полако разбије цензурске норме унутар "Дневника".

- У једном моменту сам због Обрадовићеве презаузетости преузео сам на себе комплетан сценарио и тако добио прилику да Блеков лик скроз потчиним себи. Прво што сам урадио било је то да избацим Професора и Родија из приче, јер сам желео да стрип ослободим елемената за дечји узраст. Компромисно сам их убацио као пасивне слушаоце приче о првим данима Блековог доласка на амерички континент и почео да градим лик Блека супротан од "дозвољеног". У епизоди "Сломљено срце" први пут су се појавиле сцене са отворено приказаним сексом, крв, жестока критика колонијалног освајања и истребљивања Индијанаца и видљиво избегавање основних Блекових тема као што су патриотизам, колективно херојство и агресивно моралисање, што је наравно згрозило конзервативни лекторски тим. Срећом, ауторитет изнад њих је био Драшковић који је имао осећаја за тадашња савремена кретања у стрипу и који је толерисао ове ситне испаде. Почевши од "Мале Шапе" која је практично индијанска верзија "Кет Клев", затим индијанског поглавице образованог на Оксфорду и Отава Теа, који је омаж романима Карла Маја до Поручника Дедхеда којег се ниједан хорор филм не би постидео, ликови у епизоди су све само не уобичајен дијапазон нужних пријатеља и предвидљивих негативаца - рекао је Керец.

Домаћа верзија Блекових авантура додатно је учврстила славу овог јунака, који је без обзира на просјечност прича и дјечји дух серијала стекао огромну славу на домаћем тржишту. Одређене сличности главног јунака са домаћом народном епиком и хајдучким митовима те гег хумор, веома близак нашем менталитету, једноставно су погодили жицу публике. 
Гашењем "Дневникових" стрип едиција, током деведесетих, приче о Блеку су престале излазити, али стара издања су живјела свој живот код читалаца, а носталгија је радила остало. Стидљиво су се након рата почела појављивати разна издања, како у Србији, тако и у Хрватској, појавили су се разни интеграли "ЈУ Блека", да би "Голконда" оживљавањем едиције "Лунов Магнус стрип" почела нови живот Блека Стијене код Срба. 

И не брините, без обзира на све промјене у свијету стрипа одзив на јунака, који се обучен у крзно бори за правду и слободу, и даље је одличан. Неки јунаци су просто већи од других.

"ГОЛКОНДА"

Издавачка кућа "Голконда" оживјела је након три деценије паузе легендарну киоск едицију "Лунов Магнус стрип", унутар које је Блек Стијена почео нови живот у епизоди "Кавез". 

У питању је епизода која је требало да изађе за оригиналну едицију новосадског "Дневника", под редним бројем 999, али због санкција и гашења "Дневникових" стрип издања 1992. године никад није угледала свјетло дана. Стрип је дјело сценариста Роберта Ренција и Светозара Обрадовића те цртача Маринка Лебовића. У новом српском издању обје епизоде су обједињене у један број на 96 црно-бијелих страна, а насловна страна је дјело славног српског стрип аутора Бранислава Банета Керца. Након тога је објављено још неколико епизода попут "Сломљеног срца", "Дивље мачке", "Изгубљене долине" и друге.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.