Поједини аутори незадовољни жиријем за додјелу НИН-ове награде: Најпоштенију одлуку донијели би критичари

Миланка Митрић

БЕОГРАД - Као што је НИН постао магазин коме власници одређују шта ће да буде на насловној страни, тако је НИН-ова награда постала награда чији жири се бира по врло чудним и несхватљивим критеријумима.

Рекао је ово за “Глас Српске” књижевник и сценариста Дејан Стојиљковић, који је један од потписника јавног писма усмјереног на критиковање начина додјеле НИН-ове награде за најбољи роман године. Како је Стојиљковић нагласио, писмо није усмјерено против НИН-ове награде, већ ка њеном бојкотовању, док год су, према његовом мишљењу, у жирију недовољно компетентни људи.

- Тачније, ако постоји критеријум, онда је он следећи: у жири књижевне критике бирати искључиво људе који са књижевном критиком имају што мање додира. Тако да након филозофа, филмских критичара, полуанонимних песника у следећем мандату могу слободно да се појаве и водоинсталатери, келнери и возачи трамваја - сматра Стојиљковић.

Отворено писмо јавности, у којем су од својих издавача тражили да дјела више не пријављују за НИН-ову награду, потписали су, између осталих, и прошлогодишњи добитник НИН-ове награде Владимир Табашевић, затим Мухарем Баздуљ, Владимир Кецмановић, Емир Кустурица, Игор Маројевић, Слободан Владушић, некадашњи добитник НИН-а академик Миро Вуксановић, Ђорђе Писарев, Љубица Арсић, Марко Крстић, Милан Ружић, Никола Маловић, Славиша Павловић, Фрања Петриновић, Лаура Барна, Лидија Јелисавчић и Сава Дамјанов.

- Од својих издавача захтевамо да наша дела не пријављују у конкуренцију за НИН-ову награду, а од овог и наредних, вероватно једнако спорних жирија, да их, непријављене, не узимају у обзир. Неминовна пропаст једног, некад релативно слободоумног, а данас готово малоумног признања, тако ће се убудуће одвијати без нас - назначено је у писму.

Заједничким писмом изразили су став да би најпоштеније било да одлуку о најбољем роману донесу критичари који систематски прате савремени домаћи роман, уз напомену да се ниједна награда не додјељује савршено.

- Нити има жирија за доделу књижевних признања који су беспрекорно компетентни. Не постоје награде за уметничко дело у којима се вануметнички критеријуми, барем у извесној мери, не мешају с уметничким. Ни НИН-ова награда, у својим златним годинама, није била изузетак од овог правила, али су књижевна стручност и интелектуално поштење већине чланова жирија који су о њој одлучивали чинили да вануметнички критеријуми ипак у знатној мери буду подређени уметничким вредностима. Зато је ова награда у својим најбољим годинама имала неспоран реноме. Али та времена су дефинитивно прошла - наведено је у писму.

Жири ове године ради у сљедећем саставу: Марија Ненезић, Бранко Кукић, Иван Миленковић, Марјан Чакаревић и Теофил Панчић.

Међу финалистима ове године нашли су се романи “Мулат албино комарац” Стеве Грабовца, “Грозота или...” Слободана Тишме, “Џугослав” Ане Вучковић, “По шумама и горама” Миленка Бодирогића и “Пас и контрабас” Саше Илића.

Чланица жирија, уредница у Редакцији за културу РТС-а и књижевна критичарка Марија Ненезић навела је да ће данас на додјели награде у Београду жири објаснити своју одлуку.

- Биће то прилика за све који се на озбиљан начин баве књижевношћу да саслушају аргументе жирија. Сигурна сам да су у најужем избору сјајни романи, који имају велики потенцијал као књижевна дела - изјавила је Ненезићева, која није имала коментар на наведено јавно писмо.

Уредник културне рубрике недељника НИН Драган Јовићевић изјавио је да колегијум НИН-а одређује чланове жирија за додјелу ове књижевне награде.

- Само саопштење и мотивација да се оно напише остају крајње нејасни. Посебно што списак потписника чине и добитници признања, као и они који су били ове године у конкуренцији, а који тада нису постављали питање компетентности жирија - навео је Јовићевић.+

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана