Сјећања Ранка Рисојевића на пријатељство са Драганом Колунџијом: Славио љубав и завичај

И. Б.
Сјећања Ранка Рисојевића на пријатељство са Драганом Колунџијом: Славио љубав и завичај

БАЊАЛУКА - Пјесник завичаја, Козаре и сјећања, Драган Колунџија преминуо је у недјељу у Београду.

Књижевник Ранко Рисојевић говорећи о пријатељу истакао је да  ће га памтити једнако као човјека, друга и земљака о коме је радо писао и коме је посветио и једну елегију.

- Сјећаћу га се и као пјесника, аутора стихова који су били битне у мом животу, јер сам у њима видио и дио свога дјетињства, свога животног трагизма - рекао је Рисојевић за “Глас Српске”.

Нагласио је да ће се Колунџије сјећати по безброј разговора и сусрета, а посебно по оном у Паризу.

- Када је боравио у француској престоници, као наставник српскохрватског језика, а десио сам се и ја тамо, отишао сам да га поздравим и да се испричамо. Није био срећан. Сједили смо у кафеу на тргу Трокадеро, и причали сатима. Он је физички био и Паризу, али духовно у Југославији, да не наводим уже просторе који су му били у души. Управо ту чежњу за кућом, за завичајем, за Југославијом, за љубављу свога живота он ће тих дана и мјесеци преточити у прекрасну збирку “Звоно за повратак” -објаснио је Рисојевић.

Додао је да је Колунџија на српску пјесничку сцену ступио као 1957. године, вансеријском књигом поезије, под “Затвореник у ружи”.

- Још као средњошколац  објављивао је пјесме у листу “Младост”, под покровитељством земљака Младена Ољаче. Одрастајући пјеснички покрај изузетних вршњака које је предводио Бранко Миљковић, Колунџија је већ био Београђан. Та генерацијска веза остаће трајно као подстицај за прекорачивање постигнутог. Његова поетика била је негдје између неосимболизма и надреализма Елијаровског типа. Иако је пјевао о рату и страдању, био је пјесник љубави-објаснио је Рисојевић.

Истакао је да су све Колунџијине касније књиге носиле  печат завичаја и безвременског заноса љубављу, пјевања драгој која је у једном животном тренутку остала у Београду, а он је отишао у Париз.

- Једна од његових изузетних, можда и најбољих књига је “Орах”. Ту се налазе пјесме о породици која је страдала у Козарачкој офанзиви са пјесмама универзалног карактера. Такве стихове осим њега други нису писали - закључио је Рисојевић и додао да  је Колунџија био истовремено одан социјалистичким идеалима, антифашизму који му је био у крви, и поезији као начину живота, те да он ништа друго није сматрао битним у животу.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана