Ово су најзанимљивији цитати из посљедње књиге Жарка Лаушевића

У њој је говорио о данима свог живота на слободи послије више од четири године и седам мјесеци проведених у неколико затвора Црне Горе и Србије.

Шта је сачекало Жарка Лаушевића када је стигао у Београд, како је и због чега отишао у Њујорк, само су нека од питања на која је, сада покојни глумац, у овој књизи дао одговор.

Ову су неки од најзанимљивијих цитата из Лаушевићеве књиге "Падре, идиоте!":

Ти први дани, недеље ван затворских зидина, спушких, забелских, или оних најсуморнијих у Централном затвору, могли би да стану у један Арсенов стих: "Као послије болести, опет учим јести, ходати..." Дан други? Осми? Не сећам се, слободу нисам желео да мерим. Она не би смела да има коначност, избројивост.

Затвор је прецизно тукао своје време, бројеве... Хтео сам волшебно све да поништим, па поново из почетка.

Чист, нов, невин... Хтео сам... Не знам ни сам шта. Хтео сам са људима, али није ишло. Сама је била ова глава. Било је тешко. Је ли слобода природно стање? Или је то људски мозак еволуцијом већ освестио свој грех и пристао на неумитну казну, па се у затвору боље осећа, а слободу доживљава као непогоду, нелагоду? Неприродно стање.

Да, наставио сам да држим поред узглавља Фјодорову фотографију. Изгледало је да му прија. Непријатан осећај самоће. Никако да се одлепи од мене. Фјодор жмури. Уселио сам се, привремено, код пријатељице, глумице Цвијете Месић... ***

Драган Николић Гага, чувар, терапеут, брат, учитељ... Отац. Били смо "породично" код Чеда – Деде, Гагиног пријатеља који има кућицу на Сави. Јесте, то је кућица, мада смо сви уобичили да је зовемо сплавом. Само за ортаке, и на њихов наговор, Чеда је преуредио "сплав" у скромну кафану где спрема неколико одличних јела.

Дан се гасио када смо Гага и ја играли реми и пили кафу, док је на другом крају дугачког стола мој пратилац Зоки причао Цвијети о свом сну да једног дана има велико имање и фарму коња. Негде. Мир и коње. – Жаре, шта ћеш сад да радиш? – пита Гага тобоже анализирајући стање у игри.

- Шта би ми ти саветовао?

- Мислим да би било паметно да... добро размислиш.

Иза њега силази вече на Београд. Стапају се, Београд и Гага... Прле, Влах-Алија, Попај, Урке... сви које знамо, шармантни, легендарни, непревазиђени. Сви су ту. Сваки као споменик Београду. Прле ми намигује, Урке се шеретски смеје, Попај је фол незаинтересован и шкиљи на једно око.

Гага се не обазире на своје кибицере... - Па, сад ће да те јуре курве, новинари, бизнисмени, лопови, попови... то ти причам, пецароши. Ако баш пролупаш, па 'оћеш да причаш за новине, ја ћу да ти средим. За озбиљне новине, али рано је много. Мислим... Нипошто немој још да се отвараш. ***

За Даницу и Вука Драшковића сам, у време њиховог хапшења 1990, да преко Радомана, управника Централног затвора, издејствујем било какву олакшицу, да пренесем поруку њиховог адвоката Николе Баровића, било шта...

То ми, касније сам схватио, никад није пошло за руком, јер је и мој брат од рођене тетке, Радоман, ту био немоћан. Драшковићи су жестоко малтретирани, а Даница и пребијана у Централном затвору.

Они ових дана ипак раде све да нам помогну. Добијам позив од брата Данице Драшковић, Веселина Бошковића, иначе директора Дирекције за градско грађевинско земљиште.

- Где живиш Жарко? - Па тако, сналазимо се. Изнајмили смо неки стан у Жаркову. - Прећутах да кум Љубо има неке идеје.

- Колико чујем, ти си твој стан оставио бившој жени и деци...

- Да...

- Слушај, постоје неки станови солидарности, који су у власништву града и које дајемо на коришћење. Нису баш у најлепшем делу града, Медаковић ИИИ, али мислим да ће ти послужити.

- Не знам шта да вам кажем... Хвала!

- Немој ми ништа захваљивати. Тај фонд солидарности постоји од краја Другог светског рата, али то је углавном ишло комунистичким љубавницама. Ти си урадио доста за културу овог града и најмање што Београд може да учини за тебе је - то. Нек ти је са срећом!

Одлазимо да видимо. Диван једнособан стан за који смо одмах испланирали како ћемо га адаптирати, са неким креветом који се спушта, место за колевку, како преградити терасу, шанк који се подиже... Причамо и како бисмо подигли неки кредит да стан откупимо једног дана...

Повезане вијести:

Легендарна анегдота: Како је Лауш имитирао Воју Брајовића

Лаушевић није желио да снима антисрпске филмове: Одбио милионе Анђелине Џоли

Ђоковић се емотивном објавом опростио од Лаушевића

Писмо Лаушевића Глоговцу данас посебно боли: … или овдје или тамо

Шта нам је оставио Лауш: Живот прође, генијалност никад! (ВИДЕО)

Преминуо Жарко Лаушевић

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.