Одржано књижевно вече "Под успењским сводом"

БАЊАЛУКА - У храму Успења Пресвете Богородице, у Бањалуци, уприличено је традиционално књижевно вече "Под успењским сводом"а овогодишњи добитник ове престижне награде, једногласном одлуком жирија постао је пјесник Ђорђе Брујић из Подгорице.

На књижевном дијелу програма наступило је неколико пјесника чије су пјесме ушле у ужи избор, док су у музичком дијелу наступили: музички састав "Бедем" из Сомбора, те вокални састава "Акатист" из Бањалуке. 

Жири за избор најбоље пјесме на конкурсу "Под Успењским сводом – духовна и родољубива пјесма 2025" је радио у саставу: Миладин Берић, Игор Мијатовић и Златко Јурић. На овогодишњи конкурс је пристигло 168 пјесама које испуњавају услове конкурса: од аутора из Републике Српске, Србије, Црне Горе, Сјеверне Македоније и дијаспоре. Након ширег и ужег избора, жири је одлучио да је најцјеловитија, најинвентивија и најпоетичнија пјесма "Пламен из десног длана", Ђорђа Брујића из Подгорице. 

У складу са пропозицијама конкурса, пјесма Ђорђа Брујића жанровски се може одредити и као духовна и као родољубива, а употребом суптилног пјесничког језика, сврстава се у најрепрезентативније пјесме наше савремене књижевности. Богатством симбола, алегоричношћу и медитативношћу, пјесма одише хришћанском и српском духовношћу, узвишеношћу духа над тијелесним, и побједом сакралног над профаним: од мучеништва црне боје, страдања и узвишења љубичастог, до светачког розог ореола који зрачи и исијава свјетлошћу за зидних фресака. У пјесми је заокружена цијела филозофија и есенција живота: стварање, подвизавање и покајање, мученичко страдање, узвишење и уздизање до светитељског ореола, пише у саопштењу жирија.

Пјесма "Пламен из десног длана", Ђорђа Брујића посвећена је Светом Теодору Комоговинском, њиме је надахнута и осликава његово житије и христолики пут који га је уврстио међу светитеље мученике. 

- Јеромонах Теодор (Сладић), који је рођен у селу Курузари, подно Козаре, свој монашки завјет је испуњавао у манастиру Моштаница. Када су Турци вршили одмазду, крајем 18. вијека, живога су га спалили недалеко од манастира. Од његових моштију, остала је само десна рука која је касније пренесена у манастир Комоговина, па отуда Теодор Комоговински - наводи се у саопштењу жирија.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.