"Одлазим(о)" Џулијана Барнса пред српским читаоцима

БЕОГРАД - Издавачка кућа "Геопоетика" објавила је роман "Одлазим(о)" британског књижевног великана Џулијана Барнса у преводу Зорана Пауновића.

Књига је пред домаћу публику стигла истовремено када и пред читаоце у Лондону и Њујорку, обиљежавајући важан тренутак у савременој књижевности. Барнс, који је недавно прославио осамдесети рођендан, најавио је да је ово његов посљедњи роман у каријери дугој четири и по деценије, током које је написао петнаест романа и десет нефикционалних дјела.

- Не би требало да пишем књигу само због тога што ће бити штампана. Требало би да траје до оног тренутка када сте рекли све што сте имали, а ја сам досегао ту тачку. Када је ријеч о књижевности, ово ми је дефинитивно посљедњи роман - изјавио је Барнс за британски "Телеграф" додајући да ће ипак наставити да пише за новине и објављује критике.

У средишту новог дјела налази се јунак који посредује у помирењу некадашњих љубавника Стивена и Џин. Жанровски смјештена између мемоара, есеја и фикције, књига оживљава препознатљиве Барнсове теме: сјећање, љубав, пријатељство, старење и смрт. Писац је отворено говорио и о личној борби са ријетким типом рака крви, који већ шест година држи под контролом, те о недавном тајном вјенчању са дугогодишњом партнерком Рејчел Куњони.

Барнс је свјетску славу стекао 1984. године романом "Флоберов папагај", а након неколико номинација престижну Букерову награду добио је 2011. године за роман "Ово личи на крај". Као носилац француског Ордена Легије части и један од најистакнутијих писаца своје генерације, Барнс истиче да је имао испуњену каријеру.

- Имао сам срећан живот. Када бисте ми рекли у мојим тридесетим годинама да ћу написати много књига које ће људи вољети да читају, завртјело би ми се у глави - закључио је аутор.

На питање о страху од смрти, теми која прожима његов опус, овај познати атеиста признаје да се и даље не мири са њом, али истиче разлику у перцепцији одласка у позним годинама. 
Књига "Одлазим(о)" објављена је у меком повезу на 168 страница.

ИСПРАЋАЈ

Књигу "Одлазим(о)" с енглеског је превео Зоран Пауновић, који о роману каже да се велики писци препознају, поред осталог, и по томе што свако дјело пишу као да им је посљедње, улажући бескомпромисно сву своју енергију, знање и даровитост. 

- Како изгледа кад један велики писац зна да му је дело које пише последње, зато што је тако одлучио? Одговор на ово питање, узбудљив и потресан, нуди нам велики писац Џулијан Барнс у свом роману "Одлазим(о)". Осамдесет година живота и шездесет година писања стало је у пишчеву меланхоличну, али достојанствену и узвишену лабудову песму, која се од прве до последње странице чита с посебним емотивним набојем - рекао је Пауновић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.