Oдлазак иконе писане ријечи и феминизма: Читаоци и колеге се опраштају од Славенке Дракулић

Загреб- - Књижевница Славенка Дракулић, најпознатија савремена хрватска ауторка у свијету и новинарка која је на најбољи начин описала буран транзициони свијет Хрватске и остатка бивше Југославије, преминула је у 77. години живота.

Вијест о њеној смрти објавио је „Јутранји лист”, чија је била дугогодишња сарадница. Током богате каријере њена су дјела преведена на више од 20 језика, а недавно је објављена и њена посљедња књига „Зашто нисам научила кухати” за издавачку кућу „Фрактура”.

Глас који је отварао кључне друштвене расправе

Након студија компаративне књижевности и социологије у Загребу, Дракулићева је радила као новинарка и ауторка која је храбро отворила важне расправе о друштвеним и феминистичким темама. Прву публицистичку књигу, „Смртни гријеси феминизма: Огледи о мудологији”, објавила је 1984. године, док је роман „Холограми страха” из 1987. године оставио снажан и неизбрисив траг у тадашњој књижевности.

Почетком деведесетих година прошлог вијека, заједно са још четири ауторке – Јеленом Ловрић, Радом Ивековић, Весном Кесић и Дубравком Угрешић – била је мета мизогиног и националистичког напада када су проглашене издајницама у тексту под насловом „Вјештице из Рија”, објављеном у загребачком недјељнику „Глобус”.

Призната аналитичарка источноевропске свакодневице

То, срећом, није прекинуло њену каријеру и Дракулићева је у наредном периоду објавила низ важних публицистичких књига, као што су „Како смо преживјели”, „Они не би ни мрава згазили”, „Кафе Еуропа”, „The Balkan Express”, „Тијело њеног тијела”, „Басне о комунизму” и „Поново у кафани Европа”. Своје оштроумне текстове објављивала је у водећим свјетским новинама као што су „Њујорк тајмс”, „Франкфуртер алгемајне цајтунг”, „Ла Република” и „Ел Мундо”. Њен мудар женски глас и њена проницљива анализа источноевропског живота и свакодневице постали су препознатљиви у европској, али и свјетској култури.

Сам књижевница је у једном од ранијих интервјуа за лист „Данас” нагласила да због напада није постала огорчена, већ супротно – врло мотивисана да ради много више.

-То вам је тако, али не бринем због тога, јер ко би се уопште бавио таквим стварима. Моје је да радим оно што мислим, да објављујем и говорим о томе, а како ће бити примљено ја не могу да утичем. Цијелог сам живота имала такве ситуације – те те не воле што си феминисткиња, те те не воле што си антинационалисткиња, те те не воле што си ово, што си оно… И ту нема помоћи", изјавила је својевремено Славенка Дракулић, која је својим радом оставила неизбрисив траг у регионалној и европској књижевности, као и у цјелокупном јавном животу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.