Одлазак Горана Бабића: Пјесник прогнан изван времена

БЕОГРАД - Након што су нас најсрчаније патриоте на сваки могући начин уништили, ваља прочитати "Видно поље" Горана Бабића да би биле схваћене двије ствари. Под један, да је издаја често једини избор часног човјека и под два да су издајници наши најбољи писци.

Ове ријечи је писац и публициста Анте Томић написао у блурбу за књигу "Видно поље" свог колеге, писца, пјесника и публицисте Горана Бабића, али једнако тако могу послужити као савршени некролог на вијест да је Бабић преминуо у Београду у 82. години живота.

Са Бабићем се опростио писац Миљенко Јерговић, који је скренуо пажњу на чињеницу да је Бабић био највећи живи хрватски пјесник који је, упркос књижевној величини, због политичких разлога до краја живота остао несхваћен, прећутан и изолован.

- Отишао је Горан Бабић. Живио је у прогонству. Био је неупоредиво најостваренији и највећи живи хрватски пјесник. Из политичких разлога није могао добити "Горанов вијенац". Чланови управе и жирија те манифестације вјероватно се нису усуђивали ни да мисле о Бабићу. Само малобројни у Хрватској одважили би се да га спомену као пјесника. И за то су плаћали цијену. Све ово вриједи по реду споменути, сад кад је свему крај и кад Бабић остаје онима који су претходно имали храбрости да читају његове пјесме и гласно говоре о поезији - написао је Јерговић.

Такође, од Бабића се опростио Мухарем Баздуљ, књижевник и колумниста "Гласа Српске" са текстом "Опроштај од Горана Бабића: Црвенило и жар (све остало је страст)" на порталу "Око".

- Осамнаестог октобра 1944. у партизанској болници на Вису родио се Горан Бабић, један од највећих пјесника тзв. западне варијанте српскохрватског језика. Умро је 26. априла 2026. у Београду. У међувремену у својој вјерности Југославији и комунизму остао је толико сам да је више налик на књижевни лик, него на стварну личност - написао је Баздуљ.

Бабић је био једна од најцјењенијих и најконтроверзнијих фигура регионалне књижевне сцене. Крајем шездесетих година био је оснивач Центра за друштвене дјелатности омладине РК СОХ, а један од производа овог центра је и чувени омладински лист "Полет". Био је главни уредник часописа "Око" намијењеног актуелностима из умјетности и културе. У периоду од 1981. до 1985. године Бабић је био задужен за културу у Предсједништву Социјалистичког савеза Републике Хрватске.

Рођен је на острву Вису 18. октобра 1944. у партизанској болници, из брака Мата, по националности Хрвата, поријеклом из Опузена и Ливије, Београђанке јеврејског поријекла, обоје студенти Београдског универзитета, који су се почетком Другог светског рата придружили партизанским јединицама на територији Далмације.

Послије рата школовао се у Метковићу, Мостару, у којем је одрастао, Ријеци и Загребу. Објавио је више од 80 књига, међу којима су пјесничке збирке "Птицо једна глупа у смрт заљубљена" (1966), "Страшна дјеца" (1973), "Мјесечина, ноћни лијес" (1974), "Наша ствар" (1975), "Дим и зима" (1977), "Биће ватра свјетлости" (1978), "Ноћна раса" (1979), "Смрт у сну" (1979) и друге. Објавио је велики број драмских текстова. Аутор је и телевизијских и радио-драма. Пјесме су уврштене у велики број антологија, добитник је свих значајних регионалних награда за књижевност.

Пјесме су му превођене на енглески, њемачки, француски, македонски, словеначки. Свој посљедњи текст објављен у Хрватској написао је када је на зиду у кварту Дубрава видио графит: "Забрањено за Србе, псе и Цигане".

Свој текст завршио је реченицом: "Тражите ме међу Србима, псима и Циганима". Због политичких прилика и прогона 1990. преселио се с породицом из Загреба у Београд. Из два брака има три кћери.

Аутобиографија

Бабић је након одласка из Загреба у Београд углавном живио далеко од јавности или мејнстрим медија, да би пажњу шире јавности привукао његов роман "Видно поље" у издању "Лагуне".

У овом својеврсном аутобиографском роману написана су породична и сјећања из друштвеног живота, многобројни документи и чланци, полемике у времену од краја Другог свјетског рата преко великих превирања седамдесетих и осамдесетих у Југославији до емигрантског живота у Београду.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.