Објављена књига "Афоризми на жару" ауторке Александре Глишић: Хумор сецира и мале и велике животне ствари

БАЊАЛУКА – Издавачка кућа "Бесједа" издала је књигу "Афоризми на жару" ауторке Александре Глишић.

Збирка афоризама прва је објављена књига Александре Глишић, библиотекарке Народне и универзитетске библиотеке РС, а афоризме је почела да пише као одговор на друштвено-политичка збивања, али и као реакцију на бројне ситуације у којима се свакодневно налази.

Духовити отпор свакодневници

Како ауторка каже, назив није случајан већ је свјесно одабран зато што је заправо дио једног афоризма којим и почиње ова збирка

- У цјелини овај афоризам гласи: "Жено, шта је за ручак? Афоризми на жару."  Он је дио цјелине у књизи која је насловљена "Ризница брачних дужности (нужности)". Свакако да је првенствено намијењен свакодневици коју свако од нас проживљава, каже ауторка. 
Како писац Миладин Берић истиче у рецензији, појава ове књиге значајна је и због тога што је у питању женски аутор

- Као прво, сама појава Александре Глишић на афористичарској сцени Републике Српске, посебно Бање Луке је свакако значајно освјежење, посебно што је у питању, као што смо већ више пута нагласили, женско афористичарско писмо које је у бањалучком кругу афористичара (већ нас je толико да се можемо назвати кругом) његовао и његује веома мали број дама. А тај женски афористичарски глас је због замора мушког материјала и те како потребан овој средини - каже Берић.

На појаву своје књиге у традиционално мушком жанру осврнула се и сама ауторка и истакла то као предност, а уједно је прокоментарисала и статус жене у књижевности.

- Можда је баш та мала заступљеност жена међу афористичарима и предност. Баш као и у животу, мушке и женске теме су некада потпуно супротне. Не бих рекла да постоји потпуно женски угао гледања, јер неке појаве нас се тичу потпуно идентично. На пољу сатире се није ништа теже изборити са мушким наративом него што је то у обичном животу. Свијет је поприлично наклоњен мушкој популацији, па је ова књижевна борба међу лакшима које ми жене водимо. Такође, неке од тема којим се бавим у својим афоризмима јесу типично женске. Али то је такође потпуно логично. Женама није лако да се изборе за своје мјесто, па ни књижевност није изузетак - истиче Глишићева. 

Савршена форма за брзу рекацију

Ауторка пише и поезију коју је објављивала у часопису "Путеви", а њена драма "Пуна линија" премијерно је изведена 2011. године у продукцији Бањалучког студентског позоришта, на сцени ГП "Јазавац". Ипак, како сама каже, писање књиге афоризама дошло је прилично спонтано

- Афоризми су дошли на ред послије поезије и прозе које сам годинама писала. И стигли су потпуно природно, као одговор на све са чим се сусрећем. Ти сусрети се некада одвијају са пријатељима, породицом, а некада са радним колегама и људима са којима пословно сарађујем.

Управо зато што су кратка форма афоризми су идеални за писање, али и објављивање на друштвеним мрежама. То је заправо савршен начин да у само једној реченици кажете много. И не морају нужно бити усмјерени на велике друштвене промјене. Некада можда само на ситнице које примјећујете на сваком кораку. Иако су насловљени као "Афоризми на жару", у стварности су се дуго крчкали - каже Глишићева.

Рецензент истиче квалитет афоризама које је ауторка уврстила у књигу, а и она сама даје увид у то у којој мјери су друштвене мреже и књижевне вечери утицале на одабир афоризама које је одлучила да приреди за читаоце

- Прве афоризме објављивала сам на друштвеним мрежама. То је добра страна друштвених мрежа. И први суд добијате ту. Прву позитивну и негативну критику. А тек касније су стигли први наступи на књижевним вечерима и подневима. Реакција људи који вас слушају уживо је драгоцјена. И негдје смо се нашли на пола пута при избору афоризама за прву збирку - рекла је Глишићева.

Књига је у меком повезу на 112 страна, а дизајн корица и књиге урадио је Срђан Војводић.

Ауторка афоризама Александра Глишић рођена је 1981. године у Мостару. Основну школу и гимназију похађала је у Мостару и Невесињу, а од 2000. године живи у Бањалуци, гдје је дипломирала на Филозофском факултету, на Одсјеку за журналистику. Радила је шеснаест година у дневним новинама "Глас Српске", гдје је била новинар и уредник рубрике Култура, као и викенд издања "Глас Плус", а од 2020. године ради у НУБРС. Живи породичан живот и мајка је Софије и Исидоре.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.