О чему би Дикенс данас писао?

БЕОГРАД - Прије два вијека, 7. фебруара, родио се велики енглески писац Чарлс Дикенс (1812-1870) и тим поводом је у Центру за културну деконтаминацију организована дискусија на тему "О чему би Дикенс данас писао?" коју су организовали Британски савет и Амбасада Велике Британије.

Замјеник амбасадора Велике Британије Дејвид Мек Фарлен је поздрављајући скуп подсјетио да се трибина одржава у оквиру Недјеље Велике Британије у Београду, која је почела јуче на дан када су пре 175 година успостављени званични билатерални односи између Србије и Уједињеног Краљевства.

Програм је, истакао је Мек Фарлен, дио међународне прославе 200. рођендана највећег енглеског писца викторијанске епохе и једног од свјетских класика.

На питање "О чему би Дикенс данас писао" Мек Фарлен је одговорио да он лично нема одговор, али ће га веома занимати какве су одговоре припремили учесници дебате.

Модератор уредник Првог програма Радио Београда Ђорђе Влајић је објаснио да циљ разговора "да се подсетимо друштвено-економске ангажованости у Дикенсовим делима од ''Оливера Твиста'' до ''Великих исчекивања'' и да се покуша наћи аналогија са садашњим тренутком и актуленим социјалним, економским и политичким изазовима пред којима се налазимо на локалном и глобалном плану".

У разговору који је уследио учествовали су шеф катедре за англистику Филолошког факултета у Београду др Зоран Пауновић, књижевник и драматург Иван Јовановић, економиста и аналитичар у Народној банци Србије Мирослав Здравковић, драмски писац Тања Шливар и координаторка Центра за интеграцију младих и пројекта Свратиште за децу улице Милица Ђорђевић.

Као зналац англосаксонске књижевности, Пауновић је дао кроки Дикенсовог мјеста у њој и неке разлоге зашто је, не само био највећи у своје вријеме, већ је остао "жив" до данас.

За Пауновића је пресудна, за неке битне одлике Дикенсове прозе, што је у раној младости био приморан да, за извјесно вријеме, прекине школовање и ради под нехуманим условима какви су владали у енглеским радионицама на почетку 19 века.

"Када је доцније писао о деци која су сурово експлоатисана као у ''Оливеру Твисту'' Дикенс је био искрен јер је то и сам искусио и зато су му читаоци веровали и тада и сада", оцијенио је он.

Пауновић је закључио да је Дикенс нудио читаоцима борбу за правду, узбуђење и дубоке емоције што се тражи и данас и зато његова дијела имају ванвременску димензију.

Примјетивши да је само на први поглед Дикенсово вријеме, по неким елементима, слично ономе што се данас збива код нас, као што је првобитна акумулација капитала, Јовановић је истакао да се читаоци којима се обраћао Дикенс битно разликују од савремених.

За њега је битно што се Дикенс, пишући друштвено-економски ангажовану прозу, обогатио, а сале у којима ју је читао биле су распродате, док би данас у Србији неко ко би писао попут њега био ижвиждан, ако би уопште нашао издавача.

Сликајући црну слику актуелне домаће књижевне продукције у којој "пролазе" ескапистичке, сладуњаве љубавне приче и псеудоисторијски хвалоспеви митским јунацима, Јовановић је закључио да књиге које би се бавиле стварним проблемима друштва не би нашле читаоце, јер ни они који су читали Дикенса "нестанују више овде".

Сличан став је имала и Тања Шљивар, која сматра да савремену омладину не занимају проблеми радничке класе и бексућника, већ им је разлог за револт забрана продаје алкохола у касним вечерњим сатима. Она је свјесна да је њена генерација веома себична и нема слуха за невоље оних који живе у беди, али не види како би се то могло измјенити.

Милица Ђорђевић је говорила о дјеци која долазе у Свратиште и констатовала да у Београду живи на улицама најмање 2.000 дјеце која немају гдје да склоне главу.

За њу је поразно што немамо систем институција које би водиле бригу о њима и све се своди на појединачно ангажовање.

Међу гостима на вечерањем скупу био је војни аташе Британске амабасаде, коњички пуковник Вилијам Инглиш, који је рекао да се Дикенс родио у Кенту гдје он живи данас.

"За мене је Дикенс највећи писац енглеског језика, јер дочарава саму суштину живота и улива људима наду да се могу подићи са друштвеног дна, упркос свим тешкоћама", рекао је пуковник Инглиш.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.