Ненад Малешевић, умјетник, за “Глас Српске” о својој књизи: Америка између норме и одлуке
Боравак у Њујорку је само један од аспеката бављења темом Америка. Најјачи утисак, ако тај утисак сведемо на мјеру нечег што ме је изненадило, тиче се чула укуса и мириса.
Рекао је то у разговору за “Глас Српске” умјетник Ненад Малешевић говорећи о књизи “Америка”, која ће публици бити представљена вечерас од 19 часова у Музеју савремене умјетности Републике Српске. Књига је настала кроз умјетниково лично искуство током боравка у Америци, који је био саставни дио рада у оквиру умјетничких докторских студија на Факултету ликовних уметности у Београду. Ово дјело је посебно издање МСУРС.
- Путовање у Америку је и својеврсна провјера неких претпоставки о Американцима. Као да сам наштимао камеру за снимање једног групног портрета, а онда и сам стао у слику, са свима - додао је он.
ГЛАС: У опису Вашег рада наведено је да Вам је мотив била скулптура надомак Њујорка (на Острву слободе) позната као Кип слободе. Како сте Ви доживјели тај чувени кип, шта је то у њему што Вас је мотивисало на овај рад?
МАЛЕШЕВИЋ: Заправо сам прије одласка у Њујорк радио на серији од 1.000 цртежа чији је мотив био Кип слободе. Упућеност на Америку и њене метафоре за мене није без егзистенцијалне драме. Поступак цртања је био лишен извјесности и близак експресионизму (иако Кип слободе од умјетности није ни даље ни ближе од, на примјер, паковања супе). Узмимо у обзир да у Кафкином роману “Нестала особа” (који је преведен и под насловом “Америка”) Кип слободе не држи лучу него мач.
ГЛАС: Шта је основно што књига “Америка” преноси читаоцима, у чему се огледа њен значај и важност за нашу културно-умјетничку сцену?
МАЛЕШЕВИЋ: Радови (текстуални и сликовни) који се односе на Америку су отвори на опни неког мноштвеног и тешко изрецивог страха. Провести вријеме у Америци може се било на доковима Њујорка или било гдје друго, јер Америка није име једног те истог мјеста, већ име опскурних мијена дјелокруга права. Бити у Америци значи бити између норме и одлуке. Ту је (у неспокоју) залог једнакости међу Американцима. Америка је искуство саткано од бојазни различитог интензитета, док су радови на тему Америке оно што остаје од бујице кобних мисли. Прихватао сам се цитата и парафраза и сликовитих израза, тј. фигуративног говора: свега као линија мултижанровске прозе и у прилог критици научног фетишизма. А ако сам нешто тачно рекао (о Америци) - то није било експланативним метајезиком колико појединим синтагмама. Ова књига је један од улаза у Америку.
ГЛАС: Какви су Вам планови на пољу умјетности у наредном периоду?
МАЛЕШЕВИЋ: Моја умјетност (ако могу тако да кажем) упућује на нецјелисходност далекосежних планова и на креацију у контексту изнуђених рјешења. Радићу оно што буде нужно.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
