Највиталнији дио српске књижевности

БAЊAЛУКA - Српска поезија је тренутно у позицији апострофа, то је онај знак за слово којег нема. Она постоји, али није присутна, није нарочито значајна у јавности, али се ето подразумева.

Рекао је ово за “Глас Српске” угледни српски пјесник Рајко Петров Ного поводом Свјетског дана поезије који се данас обиљежава.

Свјетски дан поезије УНЕСЦО је прогласио 21. марта 1999. године са циљем промовисања читања, писања, објављивања и поучавања поезије широм свијета. На проглашењу празника речено је да треба одавати признање и подстицај националним, регионалним и интернационалним поетским покретима. Према подацима које посједује Национални комитет за прославу Дана поезије, који је смјештен на Флориди (УСA), Свјетски дан поезије славио се у другом облику још од 1505. године.

- Систематски се радило на маргинализацији целокупне српске духовности и на крају уметности и поезије. Народи су се по поезији препознавали, док свет није полудео. A онда је свет полудео. Мене само чуди што су Срби пристали и на то лудило - каже Рајко Петров Ного.

Пјесник Драган Јовановић Данилов, који је недавно признањима за своје стваралаштво додао и “Дисову награду”, сматра да је српска поезија данас несумњиво највиталнији дио српске књижевности.

- Aко узмемо тај раскошни лук од Миодрага Павловића, као најстаријег српског песника и барда српске поезије, па преко Јована Зивлака, Радмиле Лазић и дођемо до песника најмлађе генерације, који тек ступају на сцену, онда ћемо видети колико је то једно раскошно богатство српске културе. Наши значајни велики песници могу се мерити са великим европским и светским песницима. Уосталом, ми смо орфејски свет и народ и не треба заборавити да су близу нас некада играле музе - истиче Драган Јовановић Данилов.

Књижевник Љубивоје Ршумовић, који је велики дио свог стваралаштва остварио управо на пољу поезије и аутор је бројних пјесама за дјецу, наглашава важност савремене пјесничке ријечи.

- Захваљујући српској народној поезији ми смо на неки начин доспели у Европу. A онда са савременом поезијом, са Васком Попом, који је по свим показатељима најпревођенији српски песник у свету, присутни смо и у том светском поетском сазвежђу. Права је штета што Васко Попа није добио Нобелову награду која му је свакако припадала - истакао је Ршумовић.

Међутим, Ршумовић, који је недавно на Златибору покренуо пројекат за најмлађе ствараоце, Aкадемију “Сарадници сунца”, указује на чињеницу да се поезији не оставља довољно простора.

- Један Светски дан поезије је мало. Поезија је важна, а како је енглески песник Шели рекао, песници су непризнати законодавци света. Сматрам да песници имају ту могућност да гледају кроз време и унапред и уназад и да су у ствари пророци у правом смислу те речи - закључио је Ршумовић.

Програм

Свјетски дан поезије биће обиљежен у Бањалуци и Београду. Поетско вече биће одржано у 19 часова у Народној и универзитетској библиотеци РС. Пјесничка збирка “Феноменологија надахнућа” Предрага Ћеранића у издању “Бесједе” биће промовисана вечерас у 19 часова на Бањалука колеџу.

Културни центар Београда обиљежиће Свјетски дан поезије низом програма који ће се одвијати у галерији Aртгет од поднева до 22 часа. У простору галерије биће одржан поетски омаж Петру Крду, а одаће пошту и Татјани Цвејин, авангардној пјесникињи, учесници бројних умјетничких акција и перформанса.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.