Награда Шушњар књижевници Сањи Савић Милосављевић

ОШТРА ЛУКА - Сања Савић Милосављевић добитница је награде "Шушњар" за роман "Мартин удио", објављен у издању београдског "Бедема", а признање ће бити уручено добитници на истоименим књижевним сусретима 1. августа у Оштрој Луци.

Ово је одлучио жири у саставу Драгана Крагуљ и Миладин Берић, чланови, те Милан Ракуљ, предсједник, а, како је саопштено, одлука је донесена на основу два већинска гласа чланова жирија.

"За књигу 'Мартин удио' гласали су Драгана Крагуљ и Милан Ракуљ, док је Миладин Берић гласао за књигу Небојше Иваштанина 'Вазнесења у Броду на Дрини'. Уједно, Берићу је књига 'Мартин удио' била други избор за награду. У ужем избору жирија биле су и књиге 'Црвени кровови', роман Неде Бјелановић; 'Извлачење драче', књига прича Горана Дакића; 'Самоград' књига поезије Саше Нишавића; те 'Ни за јоту', књига поезије Бранислава Зубовића", јавили су организатори Књижевних сусрета "Шушњар", преносе Независне новине.

Сусрети се сваке године одржавају у знак сјећања на више од 5.500 Срба и Јевреја убијених у геноциду од усташког режима Независне Државе Хрватске на Илиндан, 2. августа 1941. године, у селу Крухари и другим мјестима општине Сански Мост.

Како је јавио жири, роман "Мартин удио" Сање Савић Милосављевић писан је из перспективе три приповједача: уједно и три главна лика ове књиге: кројачице Марте, стрип-ауторке Иване и возача Душана.

"Ријеч је о роману изузетно изведене композиције у којем се три врло емотивне приче испричане у првом лицу од стране три, по годинама, мјесту боравка и степену образовања, потпуно различита наратора, смјењују попут три боје на семафору, да би се на крају стопиле у општем сивилу савремене српске историје која, заједно са временским поврацима у Други свјетски рат, у овој књизи траје од половине 20. вијека до данашњег дана", каже жири у образложењу.

Како додају, ради се о три монолога, који се утапају у породични дијалог.

"У питању су, дакле, исповијести три генерације такозваних малих, обичних људи, кроз социјалистички и период ратова деведесетих година прошлог вијека, до времена транзиције, које још траје и којем се не назире крај на све ужој географији српског народа. Географски простор романа у стопу прати и географија језика. Кроз карактеризацију ликова путем аутентичног говорног језика и путем њихових превирања у различитим периодима и ситуацијама, Сања Савић Милосављевић исписује читаоцу ових простора веома блиску, трагичну, потресну и помало хумором проткану причу, првенствено о слободи избора, посебно приказану на примјеру српских избјеглица из Хрватске", наведено је у образложењу.

Стрип-ауторка Ивана, образлаже жири у наставку, у овом дјелу побјеђује себе и своје дилеме између умјетничке слободе и егзистенције, са једне стане раскринкавајући идеолошку и бирократско-пројектантску праксу савременог умјетничког дјеловања, а са друге испитујући просторе и цијену слободе у умјетности и животу.

"Возач Душан представља прототип човјека који је скупо платио своје заблуде и предрасуде посебно оличене у оној народној: 'Нек се роди дијете и нека буде мушко'. И на крају, кројачица Марта бива стуб породице и друштва који је највише претрпио и прегурао преко својих леђа. Сања Савић Милосављевић Марту неће поштедјети тешких трагедија било да се ради о њеним прецима или потомцима", саопштио је жири.

Како стоји даље у саопштењу, ту није заобиђен мјешовити српски брак из партизанске и четничке фамилије, нису прескочени ни егзодуси "Јасеновца", велебитских јама, избјегличке колоне у "Олуји", питања и преиспитивања у вези с абортусом, и, поред смрти, јавља жири, списатељица се није либила да пише о радостима живота у свим набројаним трагедијама и између њих.

"Ниједна од поменутих тема и епизода овдје није случајна. Марта, која носи библијско име и око које се спаја мозаик приче, упркос тежини претрпљеног на крају бива оличење и идеал добра приказан из женске перспективе. 'Само да Бог дјецу сачува. И да не живе у времен'ма у којима смо живили. Нека ова времена са нама и оду', каже Марта у једном тренутку", појашњава жири.

На основу овог и многих других примјера из књиге чланови жирија закључују да је роман "Мартин удио" писан у духу српске књижевне традиције и језика, да његује културно насљеђе и српску духовност, подстиче племенита и патриотска осјећања и све неопходно што стоји у правилнику за додјелу књижевне награде "Шушњар".

"Позитивно изненађен квалитетом пристиглих књига на конкурс, жири се не би огријешио да је наградом 'Шушњар' рефлекторе јавности усмјерио и ка некој другој књизи, с обзиром на то да је Сања Савић Милосављевић за роман 'Мартин удио' већ награђена признањима 'Београдски победник', Годишњом наградом Удружења књижевника Републике Српске и наградом 'Исидора Секулић', али то би већ био ванкњижевни критеријум", пише у образложењу жирија "Шушњара".

Како се додаје, гледајући из угла теорије књижевности, без обзира на тему књиге блиску страдању на Шушњару на Илиндан 1941. године, "Мартин удио" обилује мотивима који су у потпуном "сагласју" са структуром романа.

"Паралелно са главним током радње и споредним живописним ликовима о којима се приповиједа - Рајку, Милки, Ирени и другима - мотиви жишка, лисице, стрип-табли у три боје семафора које симболизују три међусобно увезане приче, ово дјело чине идејно заокруженим, зрелим и изузетно умјетнички вриједним. На крају крајева, ризиковаћемо и рећи да је 'Мартин удио' један од оних романа, који ће, без обзира на награде, преживјети и онај најрелевантнији - тест времена, и остати трајно значајан за историју српске књижевности", закључује жири у образложењу за награду "Шушњар".

Подсјећамо, Књижевни сусрети "Шушњар" се са прекидима одржавају од 1975. године, првобитно у мјесту "Шушњар" код Санског Моста, а након посљедњег рата у Босни и Херцеговини у Оштрој Луци. Иако књижевни сусрети трају много дуже, награда "Шушњар" је установљена 1995. године, на приједлог књижевника Ранка Прерадовића, а први добитник је био Никола Кољевић за књигу "Отаџбинске теме".

На списку добитника се, између осталих, налазе и Стевка Козић Прерадовић, Ненад Грујичић, Боро Капетановић, Милан Ненадић, Зоран Костић, Владимир Јагличић, Љубивоје Ршумовић, Рајко Петров Ного, Перо Зубац, Михајло Орловић, Стеван Тонтић, Предраг Бјелошевић, Стево Грабовац, Горан Врачар, Дејан Алексић, Мирко Вуковић и други. Прошлогодишња добитница била је Жеља Аврић за збирку поезије "Изван, изнутра".

Сања Савић Милосављевић (Сарајево, 31. децембар 1988. године) је сценаристкиња, редитељка, романописац, драмски писац и доцент на Катедри за општу књижевност и театрологију Филозофског факултета на Палама.

Живи и ствара у Београду. Досад је објавила четири књиге прича, четири романа и једну збирку драма. Њене драме играле су на више сцена у Србији и потписница је неколико филмских и телевизијских сценарија, међу којима су регионално популарне серије "Време смрти", "Време зла" и "Бранилац".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.