Меша Селимовић помјерао ограде времена и простора

Илијана Божић
Меша Селимовић помјерао ограде времена и простора

БАЊАЛУКА - Велике теме су подигле Селимовићево дјело до врха. Зато оно не стари. Све је популарније што вријеме пролази. Његова личност својом појавом и дјеловањем размицала је ограде времена и простора.

Истакао је ово за “Глас Српске” књижевник Ранко Рисојевић, поводом обиљежавања 38 година од смрти великог српског писца. Ове године обиљежава се и 110 година од Селимовићевог рођења.

Рисојевић је нагласио да је Мехмед Меша Селимовић био и остао двоструко присутан у српској књижевности.

- Прво, као аутор дјела, романа “Дервиш и смрт” и “Тврђава”, непролазне вриједности, с којима се сврстао у највеће писце нашег језика. Ако су књижевни критичари и читаоци у Турској својевремено прихватили Иву Андрића као и свог писца, онда се свакако може рећи да се то односи и на Мешу Селимовића - рекао је Рисојевић.

Додао је да су сва његова дјела нама занимљива, укључујући и она која је објавио прије великих романа “Дервиш и смрт” и “Тврђава”.

- Мене је прије него што сам прочитао “Дервиша” још 1965. године привукао роман “Тишине”, писан мајсторски, реченицама које остају у свијести читаоца као мудре изреке. Слично је и са романом “Магла и мјесечина”, али стицај разних околности онемогућио је напросто ширу и значајнију рецепцију тих дјела - објаснио је Рисојевић.

Образложио је да је стварност Селимовићевих романа универзална, те да она не почиње у турско вријеме нити завршава са нашим.

- Однос власти и појединца, владање из затворених кругова, који се не знају и не оглашавају, све је то присутно и данас. Од домаћих властодржаца до страних агентура. Погледајте само велику џамију краља Фахда у Сарајеву и све вам је јасно. Тамо се данас доносе најзначајније одлуке у име Бошњака, ма шта они хтјели и ма шта им одговарало. У Селимовићево вријеме то је био Централни комитет. Кад се неко одстрањује, онда то чине људи из сјенке, на свој окрутан начин - испричао је Рисојевић.

Према његовим ријечима, Меша Селимовић је писац за сва времена.

- Погледајмо електронске мреже, његове мисли су најцитираније. На тај начин анонимни читаоци говоре о свом односу према овом писцу. Али, ту треба додати и његово дјело о српском реформатору Вуку Караџићу, “За и против Вука”. Као у вријеме настанка те књиге, тако и данас, нема боље, избалансираније оцјене Вука Караџића у нашој широј јавности, укључујући и лингвисте - навео је Рисојевић.

Додао је и то да је Селимовић написао шта је Вук значио у своје вријеме, шта је донио том времену, које је снаге ставио на сцену, али и чега се, можда непотребно, лишио.

- Важан је и Селимовићев значај у повратку Јована Дучића у школске програме, када су објављена “Изабрана дјела” овог великог пјесника. Много критика претрпио је тада Меша Селимовић, у којима се нису штедјеле оптужбе - казао је Рисојевић и додао да су те оптужбе, уз још политичких одлука, преломиле у великом писцу да промијени мјесто боравка и пређе у Београд.

О љубави

- Најљепше је што љубав не треба ни заслужити. Да је требало да је заслужим, не бих је ни имао, или бих је давно изгубио. Човјек добија кад даје - писао је Селимовић.

Током живота трагао је за срећом, као и сви људи, али је један од оних који нису одустајали од тог пута. Пронашао ју је у вољеној жени Дарки, којој је написао најљепшу посвету у својој књизи “Дервиш и смрт”.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана