Медитација о смрти појединца и Европе

БЕОГРАД - Издавачка кућа "Лагуна" објавила је ново издање најпознатијег романа књижевника Милана Кундере "Неподношљива лакоћа постојања" на српском језику.

Оригинално је роман Милана Кундере објављен 1984. године, када је он већ био признат и познат писац на западу са адресом становања у Паризу, поставши његово најпознатије дјело у каријери. Роман је завршен 1982. године, али је Кундера одобрио његово издавање тек 1984.

Сама прича прати два пара током прашког прољећа, младу жену заљубљену у мушкарца растрзаног између љубави према њој и своје непоправљиве склоности ка невјерству, те једну од његових љубавница и њеног понизно вјерног партнера. Књига говори о страсти и политици, невјерству и идејама, обухватајући крајности комедије и трагедије и освјетљавајући све аспекте људског постојања.

- Година је 1968. Совјетски тенкови улазе у Праг, гушећи политичке слободе и снове о промјени. А Тереза је љубоморна. Њена љубомора, укроћена током дана, буди се ноћу, прерушена у снове који су заправо пјесме о смрти. Томаш је растрзан. Он воли Терезу, али не може да се одрекне своје склоности ка невјерству. Сабина је Томашева омиљена љубавница, ни она не воли да се везује. Када јој нови љубавник Франц постане понизно вјеран, она нестаје из његовог живота да би на крају нашла само неподношљиву лакоћу постојања - пише у најави издавача.

Са умјетничким осјећајем за парадокс Кундера исписује величанствене странице на којима се спајају разиграност и дубина, сан и рефлексија, љубав и политика. Сама смрт ту има двоструко лице, благе, сањиве туге и окрутне црне фарсе. Роман којим је Кундера стекао свјетску славу такође је медитација о смрти,  смрти појединаца, али и могућој смрти старе Европе.

Роман је 1988. године добио критички цијењену екранизацију од стране режисера Филипа Кауфмана. Главну улогу, Томаша, одиграо је Данијел Деј Луис, док је улогу Терезе тумачила Жилијет Бинош, а Сабину  овјековјечила Лена Олин. Иако је филм имао добар пријем код критичара, Кундера је изразио своје незадовољство филмом и забранио даљу екранизацију својих књига.

Сам Кундера је више пута инсистирао на томе да је романописац, а не политички мотивисан писац. Политички коментари су готово нестали из његових романа након објављивања "Неподношљиве лакоће постојања", осим у вези са ширим филозофским темама. Кундерин стил фикције, испреплетен филозофском дигресијом, био је у великој мјери инспирисан романима Роберта Мусила и Ничеовом филозофијом. Књига је заједно са његовим статусом писца у егзилу учинила Кундеру популарним широм свијета, али сам писац мрзио је идеју да су људи опсједнути славним аутором. Није дао много интервјуа и није волио да га величају. Увијек га је занимао хумор, како је сам истицао, посебно кад се суочи са нечим смртно озбиљним.

- Животна амбиција ми је била да ујединим највећу озбиљност питања са највећом лакоћом форме, мијешањем то двоје открива се нешто искрено о нашим животима - рекао је Кундера.

Дјела су му преведена на више од 80 језика и дуго година је био један од фаворита за Нобелову награду. Први превод на српски језик роман је добио одмах 1984. године у култном издању БИГЗ-а уз превод Николе Кршића. Ново издање "Лагуне" има 376 страна у меком повезу, а превод је дјело Оље Петронић.

АУТОР

Милан Кундера (1929 - 2023) рођен је у Брну. У родном граду је 1948. године матурирао, а затим се уписао на Филозофски факултет Карловог универзитета у Прагу, да би потом 1958. године завршио Филмску академију, гдје је радио као предавач, а 1975. је емигрирао у Француску.

На чешком језику објавио је романе: "Шала" (1967), "Живот је другдје" (1973), "Опроштајни валцер" (1973), "Књига смијеха и заборава" (1978), "Неподношљива лакоћа постојања" (1984) и "Бесмртност" (1990). На француском језику објавио је романе: "Успоравање" (1995), "Идентитет" (1997), "Незнање" (2000) и "Празник безначајности" (2013), као и књиге есеја: "Умјетност романа" (1986), "Изневјерени тестаменти" (1993), "Завјеса" (2005) и "Сусрет" (2009).

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.