Манојло Мањо Вукотић за "Глас": Бећковић је као младић и воли да буде све млађи

Млади данас јако мало читају и у Србији мање од 20 посто грађана годишње прочита једну књигу- рекао је у интервјуу за „Глас Српске" , власник издавачке куће "Вукотић медиа" Манојло Мањо Вукотић, дугогодишњи новинар и уредник "Вечерњих новости".

Искусни публициста, био је гост у Источном Сарајеву на манифестацији  "Момо Капор: Чувар адресе"" заједно са писцем Матијом Бећковићем,  који је како Вукотић истиче добар дио својих дјела издао у "Вукотић Медиа", како због професионалних, тако и пријатељских веза, али највише због квалитета његове прозе и поезије?

У заједнички рад вуче нас неколико ствари. Ми смо готово исто годиште, додуше, ја сам старији годину дана и заједно смо дошли у Београд, студирали... Он се бавио поезијом, ја новинарством, тако да се дуго пратимо. Друга ствар је то,  што су нам породичне судбине готово идентичне. Трећа која није никако споредна а ни најглавнија ствар, јесте то што је Матија велики песник, велики мудрац и наравно задовољство је и читаоцу да има његове књиге у руци, а нарочито издавачу да има таквог сарадника и да има таквог аутора.

Отуда су се три књиге "Нигде никог немамо куд", "Мајка Зорка" и "Мој друг Ђидо", појавиле у мојој издавачкој кући. Надам се да ћемо бити доброг здравља и он и ја па ћемо можда наставити зато што има још недоречених тема. Он је као младић и воли да буде све млађи, а не предајем се ни ја.

ГЛАС:Како бисте прокоментарисали својевремену тврдњу – Када разговарају Матија Бећковић и сада већ упокојени Атанасије Јефтић једини саговорник може им бити сам Господ Бог?

ВУКОТИЋ:То је једна занимљива изјава. Цело Матијино стваралаштво од тих најранијих дана када је на нов, оригиналан, аутентичан начин певао са тим староцрногорским, орловачким језиком па све до данашњих дана, он је био верник, он је разумео цркву, дружио се са тим духовно богатим светом , мислим да је све манастире обишао, рођак му је био блаженопочивши митрополит Амфилохије са којим је провео много година и није никакво чудо што је упио те православне мудрости.

ГЛАС: Матија је међу нама и надамо се да ће још дуго поживјети јер је све млађи па оцијените гдје је данас књижевно стваралаштво, коју тежину данас имају овдашњи писци?

ВУКОТИЋ: Нисам књижевни критичар па да правимо неку дубљу анализу али има ту у српској литератури сада да се лепо и добро прочита. Има добрих савремених тема, има нових романа, нових људи са мало заборављеним ратним темама, живот Срба, погибијама Срба...Има нешто, али укупно гледано та продукција је укупно доста добра са доста и промашаја, доста импровизације, доста неозбиљних књига, неозбиљних аутора, доста неозбиљно урађених тема зато што културне институције у првом реду министарства а и друге куће немају у својим програмима теме које би требале да се нађу- Шта је литература?Шта је култура? као што немамо ни то шта је наша историја ..тако да је и издаваштво у неком  ћорсокаку.

ГЛАС: Са друге стране издаје се доста романа, дјелује доста издавача, али колико оно што је објaвљено оставља значајaн траг  у култури?

ВУКОТИЋ: Има доста издавача, има доста књига али то није продукција за коју би могли рећи да је пробојна, напредна, зрела, да носи неке вредности.

Има доста намештаљки на конкурсима, издаваштву, доделама награда, тендерима...Појављује се доста истоветних имена у жиријима, на сајмовима ...тако да имамо неке кругове који затварају круг за праве вредности, а добрим делом промовишу нешто што није за промоције.

У томе је проблем и мислим да у Србији Министарство за културу нема програме како и шта очувати као што је прошле године упропаштен откуп књига, сајам књига блокиран и разорен и није показао оно што је увек показивао. Није било публике, ни продукције , нити промоција због политичких игара. Та подела нас кошта па и у Републици Српској.

ГЛАС:Колико, заправо данас млади људи читају књиге и како се то одражава на издаваче али и цијелокупну кнњижевну сцену.?

ВУКОТИЋ: Јако мало. Једно истраживање Европске уније које је свеже и нема му ни месец дана, показало је да је Србија на четвртом месту у Европи по слабој читаности. Ту су колико се сећам Турска, Кипар и нисам сигуран да ли је Румунија. Мање од 20 одсто грађана Србије годишње прочита само једну књигу. Дакле, немамо озбиљну културну етику, немамо озбиљана финансирања, а ово што се дешава у последње време је јако лоше , јако исполитизирано, јако подељено од позоришта па до издавачких кућа и до награда.

ГЛАС: Како вратити младе људе књизи, када је цијела медијска али и културна сцена срозана на јако низак ниво?

ВУКОТИЋ: То је што често кажем и питам како вратити читаоца новинама који су побегли од њих, а побегли су између осталог зато што им се новинари не приближавају, то је зато што су новинари пустили да се развије портално новинарство које није новинарство. То је лажно новинарство, бизнис новинарство, компјутеризовано новинарство у коме је све хладно, које нема душу, које нема истину, које нема искреност.

Настала је катастрофа са тиражима новина у Србији. Десет дневних листова данас продају 100 000 примерака. Моје "Новости" у којима сам радио и водио 12 година ниједне године нису имале тираж испод 200 000 а скакао је и до 300 000, а у Републици Српској имали су тираж око 15 000 што је данас укупни тираж "Новости".

ГЛАС: Шта се десило, немогуће је да смо преко ноћи остали без професионалаца  у медијима и читалаца?

ВУКОТИЋ: Када побегнете од тема, када побегнете од живота, од тих младих људи и не проближавате се људима кроз интервјуе, текстове о музици, о многим стварима које њсих интересују, када им не посветите литерарна дела, кад немате литерарни набој који је постојао, набој који је имала Бећковићева генерација, онда није чудо да не можемо да продамо ни добру књигу поезије, ни новину. Читалац више нема навику да слуша поезијуи то је чињеница. Замрли смо и плашим се да нестанемо. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.