Књижевно вече у коме су књиге Ане Атанасковић историју прожеле посебним емоцијама

Жељка Домазет
Додај glassrpske.com као Гугл извор
Kњижевно вече посвећено стваралаштву књижевнице Ане Атанасковић Фото: Глас Српске | Kњижевно вече посвећено стваралаштву књижевнице Ане Атанасковић

ИСТОЧНО САРАЈЕВО – Матична библиотека Источно Сарајево приредила је вечерас књижевно вече посвећено стваралаштву књижевнице Ане Атанасковић, током којег се у врло отвореном и занимљивом разговору са ауторком говорило о књижевности која отвара врата прошлости, о женским судбинама, историји, памћењу и оним тихим, а снажним причама које настављају да живе кроз књигу.

Од историјских личности до жена чије су приче чекале да буду испричане, од средњовјековних дворова до ратних болница и улица српских престоница – Ана Атанасковић трага за оним што историјски записи често прећуте, а књижевност може да сачува.

Ово вече било је прилика да се са ауторком разговара о њеним књигама, инспирацији, истраживачком раду и путу од историјског трага до књижевне приче.

Атанасковић, која је вечерас први пут била у Источном Сарајеву, рекла је да много воли историју и то не на начин да се каже да је она прошлост, него да воли да каже да историја живи.

– Оно што је прошло увијек је ту са нама. Доживљавам историју као учитељицу и као реалност која нам говори и о садашњости. Волим да нађем особе које нам из свог прошлог живота испричају нешто што је нама важно сада – рекла је Атанасковић.

Књига „Крик“ говори о жени која је дошла из Шкотске у Србију када је било најтеже. Одговарајући на питање шта ју је инспирисало да исприча ту причу, Атанасковић је рекла да је завршила енглески језик и енглеску књижевност и да је жељела, поред српске историје којом се бавила, да ода почаст том дијелу своје личности.

– Нашла сам жену која је била повезана са Србијом. Нашла сам и неколико других, али су већ о њима били написани романи, а ја волим да пишем о особи о којој се мање зна. Испоставило се да је она баш за мене зато што сам се ја приближавала педесетој години и имала сам то размишљање о смислу живота. Онда ми је та њена жртва и живот који је био испуњен смислом, давањем, помагањем цијелом свијету, па и Србији, на крају дао шлагворт да напишем то дјело – појаснила је Атанасковић.

Атанасковић је написала и књигу о жени деспота Стефана Лазаревића, о којој се јако мало зна, и открила да за тај роман о тој жени није имала ништа, док је за неке друге имала превише.

– Код ње сам морала нешто да сечем због драматизације, а код жене деспотове доста сам измаштала, мада сам пратила пут деспотовог живота. Увијек један дио напишем онако како је стварно било, али и да покажем емоције. Волим да кажем да су моје књиге емотивне и да кроз емоције можете да проживите мисли и да нешто промијените у свом животу – истакла је Атанасковић.

За књигу „Моја љубав Никола Тесла“ Атанасковић је рекла да је та књига од дјетињства прати зато што је њен отац био наставник математике и физике и да је много волио Теслу и Ајнштајна, а нарочито Теслу.

– Са њим сам читала литературу о космосу и галаксији и ту сам у једном старом броју часописа видјела њену фотографију и од дјетињства до 1984. године то пратила, када сам отишла у Америку да истражујем њен живот. Четири године сам истраживала и годину дана писала. Хтјела сам да покажем шта значи кад једна жена буде суочена са чињеницом да има зид испред себе и да не може да дође до тог човјека и да му посвети живот. Када ово причам, као да то поново пишем, јер то су грандиозне ствари. Љубав је грандиозна ствар – оцијенила је Атанасковић.

Она је открила да је та жена на самрти рекла свом мужу да чува Теслу.

– Пошла сам од тог податка и то је толико грандиозно, то је толико велико... Она, када га је видјела првог тренутка, заљубила се у њега и кроз цијели живот је прошла један велики дијапазон љубави, заљубљености, бриге, љутње, покајања, писања писама... То је трновит пут жене која је посветила живот човјеку кога никад није могла да има, али му је дала душу. Ја мислим да је она била женски дио његове душе – напоменула је Атанасковић.

На питање којој је од својих књига дала највише душе, Атанасковић је одговорила да је то „Престоница“.

– То је књига о Србији, то је књига о мени, о свима нама који смо рођени у тој земљи и како је доживљавамо. Ја сам ту описала и своје дјетињство и своју младост, али кроз историјске чињенице. Ту сам дала Србији и свима који ће то читати и своје дјетињство, и Западну Мораву, и Крушевац, и Београд, и улице и, једноставно, ту сам највише ја – истакла је Атанасковић.

Она каже да не зна колико је књига написала јер неке пише поново и да је битно колико је књига испред ње и, ако Бог да, да их напише.

Истраживање је битан процес у њеном стваралаштву и томе посвећује најмање двије-три године, а можда толико и писања, но констатује да то воли.

– Мени је то изазов и радити нешто смислено ми је једини пут. Не могу да се досађујем и кад ујутро устанем размишљам о својим јунацима, пишем увече и ноћу и цијелог дана сам ангажована – рекла је Атанасковић и оцијенила да на добар одзив публике наилазе њене књиге јер у њих уложи много емоција.

Она каже да почиње од емоције својих јунака, да их потпуно разумије и да томе дода своју емоцију.

– Ја сам неко ко се као ријека уточи у те књиге и онда то људи осјете и јављају ми да су им књиге промијениле живот. Надам се да ће се памтити и сматрам да је емоција писца оно што је главно – оцијенила је Атанасковић.

Директор Матичне библиотеке Наташа Кулашинац рекла је да Матична библиотека Источно Сарајево има посебну част јер је угостила Ану Атанасковић, која на себи јединствен начин отвара врата прошлости и повезује историју значајних личности које су везане за Србију, за британску болничарку или за Николу Теслу, а исто тако и за престоницу Србије.

– Вечерашња публика је очито уживала у разговору са књижевницом и детаљније се упознала са њеним књигама. Бројне књиге су иза ње, а приближила их је на себи својствен и занимљив начин нашој публици – напоменула је Кулашинац.

Ана Атанасковић је до сада објавила више књига, међу којима су „Београдске мајске приче“, „Дует душа“, „Јелена Анжујска“, „Београд је љубав“, „Краљица јоргована“, „Даворјанка Пауновић“, „Моја љубав Никола Тесла“, „Змајева жена“, „Престоница“ и „Крик“. Њен роман „Моја љубав Никола Тесла“ преведен је и на енглески и македонски језик.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.