Književno veče u kome su knjige Ane Atanasković istoriju prožele posebnim emocijama

ISTOČNO SARAJEVO – Matična biblioteka Istočno Sarajevo priredila je večeras književno veče posvećeno stvaralaštvu književnice Ane Atanasković, tokom kojeg se u vrlo otvorenom i zanimljivom razgovoru sa autorkom govorilo o književnosti koja otvara vrata prošlosti, o ženskim sudbinama, istoriji, pamćenju i onim tihim, a snažnim pričama koje nastavljaju da žive kroz knjigu.

Od istorijskih ličnosti do žena čije su priče čekale da budu ispričane, od srednjovjekovnih dvorova do ratnih bolnica i ulica srpskih prestonica – Ana Atanasković traga za onim što istorijski zapisi često prećute, a književnost može da sačuva.

Ovo veče bilo je prilika da se sa autorkom razgovara o njenim knjigama, inspiraciji, istraživačkom radu i putu od istorijskog traga do književne priče.

Atanasković, koja je večeras prvi put bila u Istočnom Sarajevu, rekla je da mnogo voli istoriju i to ne na način da se kaže da je ona prošlost, nego da voli da kaže da istorija živi.

– Ono što je prošlo uvijek je tu sa nama. Doživljavam istoriju kao učiteljicu i kao realnost koja nam govori i o sadašnjosti. Volim da nađem osobe koje nam iz svog prošlog života ispričaju nešto što je nama važno sada – rekla je Atanasković.

Knjiga „Krik“ govori o ženi koja je došla iz Škotske u Srbiju kada je bilo najteže. Odgovarajući na pitanje šta ju je inspirisalo da ispriča tu priču, Atanasković je rekla da je završila engleski jezik i englesku književnost i da je željela, pored srpske istorije kojom se bavila, da oda počast tom dijelu svoje ličnosti.

– Našla sam ženu koja je bila povezana sa Srbijom. Našla sam i nekoliko drugih, ali su već o njima bili napisani romani, a ja volim da pišem o osobi o kojoj se manje zna. Ispostavilo se da je ona baš za mene zato što sam se ja približavala pedesetoj godini i imala sam to razmišljanje o smislu života. Onda mi je ta njena žrtva i život koji je bio ispunjen smislom, davanjem, pomaganjem cijelom svijetu, pa i Srbiji, na kraju dao šlagvort da napišem to djelo – pojasnila je Atanasković.

Atanasković je napisala i knjigu o ženi despota Stefana Lazarevića, o kojoj se jako malo zna, i otkrila da za taj roman o toj ženi nije imala ništa, dok je za neke druge imala previše.

– Kod nje sam morala nešto da sečem zbog dramatizacije, a kod žene despotove dosta sam izmaštala, mada sam pratila put despotovog života. Uvijek jedan dio napišem onako kako je stvarno bilo, ali i da pokažem emocije. Volim da kažem da su moje knjige emotivne i da kroz emocije možete da proživite misli i da nešto promijenite u svom životu – istakla je Atanasković.

Za knjigu „Moja ljubav Nikola Tesla“ Atanasković je rekla da je ta knjiga od djetinjstva prati zato što je njen otac bio nastavnik matematike i fizike i da je mnogo volio Teslu i Ajnštajna, a naročito Teslu.

– Sa njim sam čitala literaturu o kosmosu i galaksiji i tu sam u jednom starom broju časopisa vidjela njenu fotografiju i od djetinjstva do 1984. godine to pratila, kada sam otišla u Ameriku da istražujem njen život. Četiri godine sam istraživala i godinu dana pisala. Htjela sam da pokažem šta znači kad jedna žena bude suočena sa činjenicom da ima zid ispred sebe i da ne može da dođe do tog čovjeka i da mu posveti život. Kada ovo pričam, kao da to ponovo pišem, jer to su grandiozne stvari. Ljubav je grandiozna stvar – ocijenila je Atanasković.

Ona je otkrila da je ta žena na samrti rekla svom mužu da čuva Teslu.

– Pošla sam od tog podatka i to je toliko grandiozno, to je toliko veliko... Ona, kada ga je vidjela prvog trenutka, zaljubila se u njega i kroz cijeli život je prošla jedan veliki dijapazon ljubavi, zaljubljenosti, brige, ljutnje, pokajanja, pisanja pisama... To je trnovit put žene koja je posvetila život čovjeku koga nikad nije mogla da ima, ali mu je dala dušu. Ja mislim da je ona bila ženski dio njegove duše – napomenula je Atanasković.

Na pitanje kojoj je od svojih knjiga dala najviše duše, Atanasković je odgovorila da je to „Prestonica“.

– To je knjiga o Srbiji, to je knjiga o meni, o svima nama koji smo rođeni u toj zemlji i kako je doživljavamo. Ja sam tu opisala i svoje djetinjstvo i svoju mladost, ali kroz istorijske činjenice. Tu sam dala Srbiji i svima koji će to čitati i svoje djetinjstvo, i Zapadnu Moravu, i Kruševac, i Beograd, i ulice i, jednostavno, tu sam najviše ja – istakla je Atanasković.

Ona kaže da ne zna koliko je knjiga napisala jer neke piše ponovo i da je bitno koliko je knjiga ispred nje i, ako Bog da, da ih napiše.

Istraživanje je bitan proces u njenom stvaralaštvu i tome posvećuje najmanje dvije-tri godine, a možda toliko i pisanja, no konstatuje da to voli.

– Meni je to izazov i raditi nešto smisleno mi je jedini put. Ne mogu da se dosađujem i kad ujutro ustanem razmišljam o svojim junacima, pišem uveče i noću i cijelog dana sam angažovana – rekla je Atanasković i ocijenila da na dobar odziv publike nailaze njene knjige jer u njih uloži mnogo emocija.

Ona kaže da počinje od emocije svojih junaka, da ih potpuno razumije i da tome doda svoju emociju.

– Ja sam neko ko se kao rijeka utoči u te knjige i onda to ljudi osjete i javljaju mi da su im knjige promijenile život. Nadam se da će se pamtiti i smatram da je emocija pisca ono što je glavno – ocijenila je Atanasković.

Direktor Matične biblioteke Nataša Kulašinac rekla je da Matična biblioteka Istočno Sarajevo ima posebnu čast jer je ugostila Anu Atanasković, koja na sebi jedinstven način otvara vrata prošlosti i povezuje istoriju značajnih ličnosti koje su vezane za Srbiju, za britansku bolničarku ili za Nikolu Teslu, a isto tako i za prestonicu Srbije.

– Večerašnja publika je očito uživala u razgovoru sa književnicom i detaljnije se upoznala sa njenim knjigama. Brojne knjige su iza nje, a približila ih je na sebi svojstven i zanimljiv način našoj publici – napomenula je Kulašinac.

Ana Atanasković je do sada objavila više knjiga, među kojima su „Beogradske majske priče“, „Duet duša“, „Jelena Anžujska“, „Beograd je ljubav“, „Kraljica jorgovana“, „Davorjanka Paunović“, „Moja ljubav Nikola Tesla“, „Zmajeva žena“, „Prestonica“ i „Krik“. Njen roman „Moja ljubav Nikola Tesla“ preveden je i na engleski i makedonski jezik.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.