Књижевник Ранко Прерадовић за “Глас Српске” о новој књизи “Моји саговорници”: Десанка најбољи саговорник

Рекао је ово у разговору за “Глас Српске” књижевник Ранко Прерадовић поводом нове књиге “Моји саговорници”, која је објављена у Библиотеци “Крајина” у издању “Арт принта”.

Захваљујући овој књизи читаоци ће моћи да прочитају како је Меша Селимовић говорио о књижевној критици давне 1966. године, о стваралачком путу Десанке Максимовић, те како се 1981. године Бранко Ћопић присјећао родног Грмеча. Ту су и разговори са нобеловцем Петером Хандкеом, Матијом Бећковићем и другим значајним ствараоцима.

Ранко Прерадовић је нагласио да је током скоро пола вијека разговарао са више од 500 умјетника, првенствено књижевника, сликара, музичара и глумаца.

- Највећи дио мог новинарског рада односио се на културу, писао сам за разне листове, а највише за “Ослобођење”, “Одјек” и “Глас”. Моје три опсесије су били писци, глумци и сликари. Разговори у овој књизи су рађени од 1963. до 2017. године и има их 60. Свако од њих је дао свој печат одређеном добу и свако од њих има значај по коме сам их и одабрао - објаснио је Прерадовић.

Истакао је да је књигом “Моји саговорници” објединио различите периоде, те да је најстарија књижевница с којом је разговарао Десанка Максимовић, а најмлађи Горан Дакић.

- Нису објављени интервјуи у цјелости, издвојио сам по једно питање и одговор. Највише сам разговора водио на књижевним сусретима, тако да скоро до рата нема ниједног добитника награде “Скендер Куленовић”, а да с њиме нисам разговарао на Козари. Исто је било и на “Кочићевом збору”. За те интервјуе сам се покушавао спремити толико да ти људи осјете да смо равноправни саговорници - навео је Прерадовић.

Испричао је да је Мешу Селимовића познавао и прије него што је за “Глас” разговарао с њим, те да је велики српски писац на његов наговор посјетио Бањалуку.

- Најбоља саговорница ми је била Десанка Максимовић која ми је била и пријатељица. С њом је било сјајно и веома лако остварити сарадњу. Десанка и њен муж Сластиков су ми дали интервју који је објављен под насловом “Како смо се завољели”. Тај разговор је био сјајан. Она је била прва која је послије земљотреса дошла у Бањалуку - казао је Прерадовић.

Према његовим ријечима, током рада један од занимљивијих саговорника му је био Македонац Радован Парловски, међутим, испричао је да је било и оних с којима није било лако сарађивати.

Бранко Ћопић

У књизи је дио разговора који је Ранко Прерадовић водио са Бранком Ћопићем за “Путеве”, у којем непоновљиви писац казује овако: “Некако највидљивији објект у мом завичају је Грмеч-планина и сваког јутра чим бих изашао из куће, видио сам Грмеч, а посљедње што сам видио у завичају кад почне да се хвата мрак је опет Грмеч, на коме је још било сунце и сунчевих зрака иако доље, гдје сам ја рођен и живио, у котлини, у Хашанима, увелико пада ноћ”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.