Књижевник Дамир Каракаш промовисао роман “Прослава”: Људима који не читају недостаје једна димензија

Миланка Митрић
Књижевник Дамир Каракаш промовисао роман “Прослава”: Људима који не читају недостаје једна димензија

Бањалука - Књижевност никада неће пропасти, она је темељ свега. Људи који не читају, њима недостаје једна димензија. Читање је битно, то је као нека врста молитве.

Тужно је, кад ходате Загребом, видите људе, и у некима унутрашњу празнину - они не дозволе да им се у очима види свака непрочитана књига.

Испричао је ово књижевник Дамир Каракаш, који је у препуном црвеном салону Банског двора Културног центра у Бањалуци промовисао роман “Прослава”.

У  просторији испуњеној љубитељима писане ријечи, испричао је причу о животу у Паризу, о породици, људима, сусретима, те о свим теретима које папир истрпи када му се искрено отворимо.

Он је ненаметљиво приказао важност искрености, и отворености према себи, према свијету, која се огледа у начину на који сви који пишу и живе књижевност. Све на страницама књиге треба да буде оживљено и преживљено само изнутра ка вани. Фикција даје простора за проживљавање себе, кроз причу другима, зато мора да буде искрена и огољена онолико колико може да буде.

- То о чему је роман, о томе ми је најтеже говорити. То је о неким ликовима као код Достојевског, о ликовима који су истовремено и жртве и крвници. Роман је о човјеку, о свему што се с њим догодило, и шта се с њим може догодити - казао је Каракаш.

Роман “Прослава” је првобитно откуцан писаћом машином. Аутор је објаснио да му је то била намјера од самог почетка, јер је наведено дјело могло и морало да буде створено тако. Чине га четири цјелине: “Кућа”, “Пси”, “Прослава” и “Отац”. 

- Писаћа машина доноси другачију перцепцију размишљања и другачије реагујемо, бирамо шта ћемо написати. Осјетио сам да “Прославу” морам да напишем у традицији романа, како су радили наши писци педесетих, шездесетих година, када се један роман знао клесати по пет-шест година. Одлучио сам да радим писаћом машином, али није лако, јер смо се одвикли од звука. Писање писаћом машином је у бившој Југославији третирано као тежак физички рад. Дуго сам клесао текст - објаснио је Каракаш, који се осврнуо и на пажљиво изабране корице, боју и слова на хрватском издању “Прославе”, чије другачије издање је недавно објављено и у издању београдске издавачке куће “Booka”.

Осврћући се на сажетост стварања дјела, Каракаш је објаснио да је важно радити на сопственом таленту, те да је стога значајно исказати жељено што језгровитијим језиком.

- Знам да сам талентован, али пуно радим. Никада нисам више радио него сада. Када сте фанатични са књигама, када сте посвећени књигама, онда се књиге саме отварају и шапћу неке ствари. Ништа друго не радим, само се бавим књижевношћу - нагласио је Каракаш, додајући да је један од проблема књижевника данас то што већином пишу више него што стигну да прочитају.

Разговор са Дамиром Каракашем организован је у сарадњи са Удружењем за промоцију и популаризацију књижевности “Императив”, а водила га је Вања Шушњар-Чанковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана