Александра Чворовић: Волим мрачне аутсајдере, иза њих су добре приче

Књига је путовала кроз више градова, промовисана је на "Императиву", у неким школама у Бањалуци, затим у Градишци, Прњавору, Станарима, након тога у Сарајеву и Мостару. Планиране су промоције у Бијељини, Приједору и Зворнику. Жеља ми је да је промовишем и изван граница БиХ, о чему постоје преговори.

Рекла је ово за "Глас Српске" Александра Чворовић, књижевница, објашњавајући сопствене утиске током пет мјесеци живота њене књиге "Звјездана и вукодлак". Како умјетница истиче, повратна реакција на дјело, које се не издваја само у њеном опусу, већ се издваја добрим дијелом и у односу на остатак књижевне сцене, само је додатно потврдила циљеве које је поставила пред себе приликом стварања ове збирке приповједака.

С намјером да смислено искористим преостало трајање, које је у том моменту било неизвјесно, жељела сам написати књигу која има мисију да шири животну мудрост, доброту и утјеху. Повратне реакције ме увјеравају да сам у тој намјери успјела, што ми даје нови полет, рекла је Чворовићева.

ГЛАС: Необичне приче из ове књиге имају темељ у фолклорним мотивима бајки уз модерније надоградње у виду фантастике и хорора, често потцијењеним жанровима унутар академских књижевних кругова, али дјелује да се посљедњих година ови критеријуми вредновања полако, али сигурно, мијењају? Нисте осјећали страх од уласка у дубље жанровске воде или Вам је то био само мотив више?

ЧВОРОВИЋ: Наведени жанрови су ми блиски, слушам зов унутар себе, пратим визије и трагове. Нисам тежила уклапању у академске каноне, моја природа је индивидуалистичка и настојим да пратим свој пут, ма како специфичан био. Фантастика и хорор су свјетски трендови који уживају велику популарност, нарочито у кинематографији, али и у свијету видео-игара. Моје потврђено убјеђење је да све полази од књига, а данас се књиге тих жанрова много читају. А што се тиче страха, кад особа прође у животу све што сам ја прошла, ничег се не боји и може да пише шта год хоће.

ГЛАС: Кад смо код самог дјела, дјелује да је ово књига у вези са којом нисте правили било какве калкулације, од избора тема преко списатељског стила до саме опреме, као да је мотив иза њеног стварања далеко превазишао сам ауторски стваралачки импулс?

ЧВОРОВИЋ: Била сам по други пут болесна од рака и имала двоје малољетне дјеце пред собом. Све је било неизвјесно. У очајању сам дограбила бајке које сам писала и прикупљала уназад двадесет година. Водила ме жеља да својој дјеци оставим књигу која ће их подизати, говорити им о љепоти живота, о томе да је у реду ићи мимо свих и бити другачији, о разумијевању и емпатији према другима. Писала сам књигу кроз коју ће ме упознати дјеца моје дјеце, ако их не успијем доживјети. Кад сте у таквој ситуацији нема простора за калкулације и мотив заиста превазилази стваралачки импулс. Писала сам књигу која је требало да буде ту за њих, умјесто мене.

ГЛАС: Једна од повезница за свих шест приповједака у књизи, осим бајколиких и хорор мотива у свима, јесте да се баве јунацима који су другачији: вукодлацима, вилама, сирочадима, мјењолицима…, карактерима који се по много чему издвајају из просјечности већине, која жели униформисаност и укалупљеност, а не индивидуалност. Шта Вас је привукло ликовима који се могу дефинисати као аутсајдери у својим срединама?

ЧВОРОВИЋ: Лично искуство ми је дало добре увиде о томе колико је тешко бити другачији. Волим мрачне аутсајдере, јер иза њих увијек стоји јака прича, можда чак прича од које се леди крв у жилама. Приповиједам у симболима, избјегавајући бруталну реалност, волим да мистификујем стварност, увијем је у свјетлуцави папир фантазије. Главни јунаци јесу представљени као фантастична бића, но заправо су то људска бића обиљежена тешким судбинама као: злостављана дјеца, људи са тешким недостацима и болестима, чудаци или ментални болесници.

ГЛАС: Шта је за Вас лично универзум Незнанграда, који је доста старији у Вашем опусу од ове књиге?

ЧВОРОВИЋ: Није лако одговорити на ово питање, покушаћу да резимирам широку тему. Незнанград је мистични имагинарни град, који је настао као оквир за фантастичне, емоционално снажне приче које истражују различитост, љубав и прихватање. То је сцена дешавања гдје се сусрећу страст, чудовишта и људске ране преобликоване кроз мој лични приповједачко/поетски дух, а обликоване кроз древно митолошке и модерно наративне токове.

ГЛАС: Литература за нешто старију дјецу, тачније за тинејџере је некако занемарен поджанр у домаћој књижевности. Углавном се овој популацији читалаца намеће лектира или су препуштени преводима иностране литературе, као да је тај кључни формативни период у животу човјека некако прекратак за озбиљан књижевни рад домаћих књижевника или се помало потцјењује сама читалачка мотивација тинејџера?

ЧВОРОВИЋ: Рад са тинејџерима, као и писање за њих, захтијева специфичне вјештине и искуство. "Звјездана и вукодлак" су истог жанра као преведена литература коју прате. Лако им је да се идентификују са протагонистима књиге управо зато што говорим о одбаченим ликовима: преосјетљивим умјетницима, необичним особама, несрећно заљубљенима, проклетима или ружнима. У основи свака прича о маргинама друштва је привлачна овој популацији.

ГЛАС: Како Вам из угла писца, библиотекара и модератора бројних креативних радионица, са озбиљним искуством иза себе, дјелују често коришћене флоскуле да "данашње тинејџере читање не занима"? Да ли су ове поразне тврдње истините или је проблем можда у нечему другом?

ЧВОРОВИЋ: Као што рекох, битно је понудити им оно што их занима, а они су у овом узрасту врло усмјерени на сопствену проблематику. Морате да ослушкујете и понудите отворену комуникацију и одговоре на теме које их окупирају. Треба им помоћи не само да истраже живот који имају, већ и живот о којем сањају. Ако пратимо свјетске трендове видимо да је тинејџерска литература управо мјешавина жанрова којима се причају важне приче. Њихова карактеристика је филмичност, јер се често адаптирају у филмове и серије, такође врло су виралне.

ГЛАС: Књига "Пјесмојед" је намијењена млађој, "Звјездана" нешто старијој дјеци, а онај дио одрасле популације дуго чека неко Ваше дјело намијењено њима. Како стоје ствари на том пољу Вашег литерарног рада?

ЧВОРОВИЋ: Имам готову књигу пјесама за одрасле "Вуковила", у рукопису, која је прошле године била у најужем избору нишке награде "Славиша Николин Живковић" и то међу три романа. Вјерујем да није лако једној књизи пјесама да се истакне међу романима, тако да можемо рећи да је то добра препорука, с обзиром на то да су у жирију била уважена имена. Тренутно за њу тражим издавача.

ПОЕЗИЈА

ГЛАС: Кажете у једној од прича: "Поезија отплиће тајне и распламсава страсти, ко њу изгуби, изгубио је себе". Ипак, живимо у брзопотезном времену СМС порука и "Тик тока", да ли поезија може сачувати човјека да се не погуби у том дигиталном лавиринту или је већ касно за нас?

ЧВОРОВИЋ: Поезија искаче на "Фејсбук" статусима, на "Тик току", у рекламним слоганима, инфилтрира се у живот на неочекиване начине, бори се за простор. Реално нема много особа које ће затражити књигу поезије у књижари или библиотеци па ипак она жилаво преживљава. Изненадиће вас број прегледа поезије Мике Антића на "Јутјубу". Наравно њене дубине нису за свакога, само најхрабрији и најлуђи потонуће у њену естетику и симболику, то је изузетно искуство за одабрану публику. Када говорим поезију, осјећам да ме слушају, то је тај моменат поетске магије присутне у реалности.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.