Књига нобеловца Петера Хандкеа у новом издању на српском језику: Стиже “Несрећа без жеља”

Александра Глишић
Књига нобеловца Петера Хандкеа у новом издању на српском језику: Стиже “Несрећа без жеља”

БАЊАЛУКА - “Несрећа без жеља”, дјело нобеловца Петера Хандкеа, које су критичари оцијенили као једну од најбољих и најважнијих књига нашег времена, појавиће се у новом издању на српском језику.

Књигу коју је Хандке посветио мајци објавиће београдска “Лагуна”, а пред читаоцима би требало да се нађе у августу.

- Мајка Петера Хандкеа била је невидљива жена. Целог живота, који је захватао нацистичку еру, рат и послератну потрошачку економију, борила се да не показује осећања, само да би стигла до страшног закључка: “Уопште више нисам људско биће.” У несрећи обично постоји жеља да се из ње изађе, док је несрећа Марије Хандке била тотална, несрећа без жеља, која ју је могла одвести једино ка самоубиству. У 51. години убила се прекомерном дозом таблета за спавање - наводи издавач.

Критика је ову књигу окарактерисала као Хандкеово ремек-дјело.

- Неколико недеља по њеној смрти Петер Хандке почиње да бележи оно што зна, или мисли да зна, о својој мајци, да исписује странице о њеном животу и смрти пре него што га превладају “крајња потреба за саопштавањем и крајња онемелост”. Па ипак, искуство неизрецивог, које означава тугу и љубав, лежи у срцу ове кратке и дубоко потресне књиге, можда најбољег достигнућа великог савременог писца - оцјењује издавач.

Петер Хандке (1942, Грифен, Аустрија) један је од најзначајнијих писаца њемачког језика и савремене свјетске књижевности. Аутор је стотинак књига, романа, приповијести, драма, поезије, есеја и филмских сценарија. Такође је аутор више филмова те коаутор и сарадник у многим филмовима Вима Вендерса, као и ликовни илустратор својих текстова.

Добитник је низа награда: Бихнерове, Кафкине, Шилерове, Ибзенове, Нестројеве, награде “Томас Ман”, награде “Милован Видаковић” и других. Нобелова награда за књижевност додијељена му је прошле године “због утицајног рада који са лингвистичком генијалношћу истражује периферију и посебност људског постојања”.

Хандкеов први роман “Стршљенови” и прва драма “Псовање публике” објављени су 1966. Исте године се на састанку Групе 47 у Принстону у САД дистанцирао од “описивачке” књижевности новог реализма и утврдио позицију своје књижевности као усмјереност на језик и на однос језика и свијета.

Мотив угроженог субјекта у проблематичној комуникацији са спољашњим свијетом карактеристичан је за рана Хандкеова остварења, као што су романи “Голманов страх од пенала” (1970) и “Кратко писмо за дуго растајање” (1972).

Књига “Спори повратак кући” (1979) представља прекретницу у Хандкеовој књижевности и окретање природи и материјалности свијета, гдје су филм и сликарство извори књижевне инспирације. Истовремено је у Хандкеовим остварењима присутно непрекидно трагање за смислом постојања.

Носталгија међу ријечима 

У дјелима Петера Хандкеа је присутан снажан авантуристички дух, али и носталгија, који су уочљиви у приповијестима као што су “Понављање” (1986), “Још једанпут за Тукидида” (1990), “Зимско путовање до река Дунава, Саве, Дрине и Мораве или Правда за Србију” (1996), “Моравска ноћ” (2008) и “Велики пад”. Носталгија се осјећа и у драмама “Вожња чуном или комад за филм о рату” (1999) и “Лепи дани у Аранхуезу” (2012).

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана