„Карота“ најбољи роман 2025: НИН-ова награда Дарку Тушевљаковићу

БЕОГРАД – Добитник НИН-ове награде критике за најбољи роман године објављен у 2025. години на српском језику је Дарко Тушевљаковић за роман „Карота“ („Лагуна“), саопштено је данас у Коларчевој задужбини.

Одлуку о лауреату НИН-ове награде донео је жири у саставу Александар Јерков (предсједник), Адријана Марчетић, Јелена Младеновић, Владимир Гвозден и Младен Весковић.

„Одлука је у завршници расправе донета једногласно“
„На завршној сједници НИН-овог жирија одржаној 19. јануара на Коларчевом народном универзитету, жири у саставу Александар Јерков (предсједник жирија), Јелена Младеновић, Адријана Марчетић, Владимир Гвозден и Младен Весковић, послије интензивног разматрања свих наслова који су били у најужем избору, донио је одлуку да 72. НИН-ова награда припадне роману „Карота“ Дарка Тушевљаковића у издању Лагуне. Између наслова које је жири сматрао равноправним, роман овог зрелог писца награду је добио јер је, између осталог, једну велику трауму претворио у питање достојно Сфинге, укрштaјући историјске дилеме са сложеним психоаналитичким понирањима. Исприповиједана између мита, савремености и сјећања, при чему на митској основи израста прича о страдању појединца и колектива, „Карота“ укршта мистерију и трагедију. Напор да се пронађе понешто другачији угао свједочења дао је једно веома читљиво, али истовремено и загонетно дјело. Одлука је у завршници расправе донета једногласно“, саопштио је жири.

Дарко Тушевљаковић је раније у интервјуу за НИН о свом роману рекао да је иницијална каписла била помисао да су људи који су силом прилика мијењали локације заправо сваки пут започињали живот из почетка.

„Желио сам да се прича ослања на искуство, али да се одвоји од исповиједног, да у том смислу прати поступак који сам и раније примјењивао, а то је да се доживљено провуче што подробније кроз унутрашње филтере, јер се тако оно преображава у нешто ново и неочекивано. Иницијална каписла је, мислим, била помисао да су људи који су силом прилика мијењали локације заправо сваки пут започињали живот из почетка. Од тога се, постепено, развила прича о Кароти и Задру којом сам био задовољан“, рекао је Тушевљаковић у интервјуу за НИН након што се његов роман нашао у најужем избору за НИН-ову награду.

У најкраћем, роман „Карота“ је прича о петорици дјечака које је живот запљуснуо догађајима и односима због којих ни дан-данас неки нису у стању да опросте. Себи или другима.

Дјетињство јунака Давора мирисало је на Јадранско море, Задар, додуше и на паљевину... Много година касније у Београду, његов живот бива обиљежен мутним сјећањем на некадашње другове, питањима, потрагом за одговорима који га нужно воде у прошлост, новим значењима која добијају некадашња збивања...

Према ријечима Јовице Аћина, „Карота“ плијени причањском умећношћу, заплетом, ликовима, описима, темом о злу и добру у нама и другима…

Одломак из књиге „Карота“
„Дјеца су се играла и нису ништа знала. Ми смо били та дјеца. Нисмо знали да нам испод ногу тња вулкан који ће нас расути попут пепела“, написао је негдје у средини романа „Карота“ Дарко Тушевљаковић („Лагуна“).

На конкурс за 72. НИН-ову награду за роман године у редакцију је стигло 195 наслова. Жири је претходно, крајем децембра, у ширем избору изабрао 39 романа, а потом је избор почетком јануара сведен на 13 романа.

У најужем избору најпрестижније књижевне награде у Србији нашло се шест романа, а то су (по редослиједу пристизања у редакцију НИН-а):

„Карота“ Дарка Тушевљаковића („Лагуна“),

„Балада о убици и убици и убици“ Далибора Пејића („Геопоетика“),

„Фрау Бета“ Лауре Барне („ХЕРАеду“),

„Бесмртне лудости госпође Кубат“, Милан Трипковић („Академска књига“, Нови Сад),

„Разговори с вјештицом“ Владимира Вујовића („Суматра“) и

„Опатија Светог Вартоломеја“ Милоша Перишића („No rules publishing”).

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.