Капор остаје чувар адресе: Завршена манифестација у Источном Сарајеву

ИСТОЧНО САРАЈЕВО – Стваралац Момо Капор оставио је неизбрисив траг у српској књижевности и култури. Био је сарајевски писац и више од тога – прогнан из Сарајева којем се трудио да подари племенити однос према животу, истакнуто је на књижевној вечери којом је у Источном Сарајеву завршена тродневна манифестација „Момо Капор: чувар адресе“.

О Капору, који важи за једног од најзначајнијих домаћих књижевника, сликара и публициста 20. вијека, говорили су академик Матија Бећковић, бивша политичарка, дипломата и љекар Санда Рашковић Ивић и декан Богословског факултета у Фочи Дарко Ђого.

Култура као темељ града

Ђого је истакао да је дјело Моме Капора један од темељних основа на којима почива концепт Српског Сарајева.

– Да бисмо имали град, нису довољни бетон и стакло, већ је потребно имати културу. И то не било какву културу, него ону која ће овај град учинити саморазумљиво дијелом српског културног простора, коме је Капор припадао – рекао је Ђого.

Он је додао да је током шетње Сарајевом примијетио да у излозима сарајевске „Свјетлости“ нема изложених Капорових дјела.

– Писац који је дао немјерљив допринос културној имагинацији начина на који један културан човјек, па и Србин, замишља живот у Југославији протеклих седамдесет година – данас је прогнан из Сарајева. А гдје ће прогнани Капор наћи мјесто ако не у Српском Сарајеву, које је стварао својом пјесмом, доласцима и предавањима студентима – рекао је Ђого.

Амбивалентна љубав према Сарајеву

Подсјетио је да је Капор више пута био прогањан из Сарајева и да је, попут многих сарајевских Срба, имао „амбивалентну заљубљеност у тај град“.

– Он се за живота враћао и трудио да Сарајеву подари оно што оно тврди да већ има – духовит и племенит однос према животу. Момо Капор се ширином личности није уклапао у ситну чаршијску рачуницу. Био је сарајевски писац, и више од тога, а Сарајево није опраштало нечаршијске писце – истакао је Ђого.

Према његовим ријечима, у времену у којем живимо неопходни су Капоров дух и шарм.

– Не може човјек увијек да се насмије, али Капорова способност да и у најтежим животним ситуацијама од трагедије направи разлог за осмијех умијеће је које нам је данас потребније него икада – поручио је он.

Капор – Сарајлија, Београђанин и грађанин свијета

Санда Рашковић Ивић изјавила је да је почаствована приликом да говори о Моми Капору, Сарајлији, Београђанину и грађанину свијета, који је био пријатељ њеног оца Јована и њен кум.

Она је навела да је Капора један дио Сарајева волио и разумио, док други није.

Везаност за приморје и старе српске земље

Декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Владан Бартула истакао је да је Капор својим дјелом и животом био снажно везан за простор Далмације и приморја, односно старих српских земаља, гдје је волио да борави.

Како је навео, Капор је говорио да се на приморју најљепше хватају свјетлост и медитерански мир.

Организатори и насљеђе

Покровитељи и организатори манифестације били су Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву, Културни клуб „Фронесис“, град Источно Сарајево, те општине Источно Ново Сарајево и Источна Илиџа.

Српски књижевник, сликар и новинар Момчило Момо Капор рођен је 8. априла 1937. године у Сарајеву, а преминуо је у Београду 3. марта 2010. године.

Важи за једног од најталентованијих српских интелектуалаца 20. вијека. Био је члан Сената Републике Српске и Академије наука и умјетности Републике Српске.

Остао је упамћен као писац чије се књиге читају „наискап“, као сликар, али и новинар због чијих су колумни куповане новине.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.