Јован Стерија Поповић - велики комедиограф

Иако се сматра оснивачем српске драме, Стерија је много значајнији као комедиограф јер се ту огледао његов књижевни талент.

Стеријине комедије "Лажа и паралажа", "Тврдица", "Покондирена тиква", "Зла жена", "Женидба и удадба", "Кир Јања", "Родољупци" и "Београд некад и сад", редовне су и данас на репертоарима српских позоришта.

У својим комедијима је исмијавао мане тадашњег друштва, нарочито помодарство и надриученост.

Послије завршених студија права у Кежмарку у Словачкој, Стерија је радио као адвокат у родном Вршцу, а потом је прешао у Србију и постао професор права на Лицеју, прво у Крагујевцу, па у Београду.

Као начелник Министарства просвете Србије обавио је пионирски рад у организовању школства, те покренуо иницијативу за оснивање Академије наука, Народне библиотеке и Народног музеја.

Стерија је учествовао у организовању првог београдског театра који је отворен извођењем његове трагедије "Смрт Стефана Дечанског".

Јован Стерија Поповић писао је у почетку под утицајем Лукијана Мушицког и Милована Видаковића, али је "Романом без романа" напустио романтичарску и авантуристичку књижевност.

У комедији, сматрају критичари, Стерија је надмашио све што је у српској књижевности створено прије њега.

Он је писац са великом књижевном културом - први је објективно и критички посматрао савремени живот српског друштва.

У оквиру обиљежавања 150 година од рођења и 100 година од смрти Јована Стерије Поповића у Новом Саду је 1956. основан фестивал "Стеријино позорје".

И данас, овај фестивал, на коме позоришта из земље и иностранства учествују са дјелима српских и страних писаца, важи за најзначајнију позоришну манифестацију у Србији.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.