Изневјерен принцип Кочића и значење Кочићевог дјела

Бањалука - Књижевници из Републике Српске оштро су реаговали на вијест да је награда “Кочићево перо” за јесен 2012. припала Борису Дежуловићу за књигу “Диего Aрмандо и седам патуљака” у издању “Јутарњег листа” из Загреба.

Одлуку Задужбине “Петар Кочић” Бањалука - Београд, која додјељује ово признање, књижевници из Српске оцјењују као неисправну, с обзиром на то да се награда додјељује за “висока достигнућа у савременој књижевности и оданост љепоти Кочићеве мисли и ријечи”.

- Нисам чуо за име Бориса Дежуловића. Понавља се тај апсурд Задужбине “Петар Кочић” да награђују првог од минорних писаца и писце који не припадају српској књижевности. И по једном и по другом принципу изневјерен је принцип Кочића, симбол и значење Кочића и Кочићевог дјела. То се из године у годину понавља - рекао је предсједник Удружења књижевника Републике Српске Зоран Костић.

Он је казао да се тешко сјећа и неких ранијих добитника ове награде, јер “њих послије и нема у књижевности”.

Књижевник Миленко Стојичић је рекао да није прочитао Дежуловићеву књигу.

- Бавим се књижевношћу тридесетак година, а име Бориса Дежуловића познато ми је као кроз маглу, кроз неке причице, углавном колумне у новинама. Добитник награде која носи име таквог великана као што је Петар Кочић мора да буде стварно провјерено име, а не име дана и име мјесеца или неко ко је у тренду три мјесеца - истакао је Стојичић.

Добитник награде “Борислав Пекић” Берислав Благојевић је рекао да га је вијест о додјели “Кочићевог пера” Борису Дежуловић поприлично изненадила.

- Искрено, не сјећам се да се дизала прашина када је Ивана Симић Бодрожић добила исту награду за “Хотел ’Загорје’”. Или када су ову награду добијали Чегец, Гудељ, Видојковић... Још нисам читао Дежуловићев роман, а нисам упознат ни са пропозицијама за додјелу награде, па је неумјесно да потврђујем или оспоравам одлуку жирија. Уосталом, то не мијења чињеницу да је одлука о лауреату, на крају, ипак одлука жирија. Подржавам расправу и дијалог који се односе на књижевне награде и награђивана дјела, али сам у суштини против било које врсте политизације ових тематика - рекао је Благојевић.

Зоран Костић има примједбу на то што добитник “Кочићевог пера” не припада српској књижевности.

- Петар Кочић представља Одисеја у борби за српски национални идентитет и национална права. Поред толико добрих српских писаца и добрих објављених дјела у овој години, на цијелом српском простору, увијек се нађе неко ко не припада том простору, језику и књижевности, а можда уопште не припада књижевности - нагласио је Костић.

Никола Вуколић

О награди “Кочићево перо” одлучивао је жири, који су чинили књижевници Вида Огњеновић, Миљенко Јерговић и Никола Вуколић, а одлука је донесена једногласно.

Директор и главни и одговорни уредник Задужбине “Петар Кочић” Бањалука - Београд Никола Вуколић није желио да коментарише реакције књижевника из Републике Српске.

- Немам коментар. Могу само да кажем да су код нас и дјеца чула за Бориса Дежуловића - рекао је Вуколић.

Награда ће Дежуловићу бити уручена 16. новембра у 12 часова на централној бини на књижевном сајму “Интерлибер” у Загребу.

Јован Скерлић

Петар Кочић важи за једног од најоригиналнијих српских писаца, чији књижевни језик је био кристално чист.

- То је уметник који је планину описивао свежијим и јачим бојама но ико пре њега; то је борбен дух и оштар сатиричар каквог нема данас у српској књижевности. Од осталих српских писаца Кочић се одликује чистотом, течношћу и неусиљеношћу свога језика. Он данас пише језиком Његоша и Љубише, свежим, неисцрпним горштачким језиком, пуним снаге, полета и сликовитости, и у том погледу стоји над свима савременим приповедачима српским - написао је о Кочићу Јован Скерлић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.