Изложба у част Ђури Даничићу у Народној библиотеци Републике Српске

БАЊАЛУКА - Изложба под називом "Ђура Даничић: лингвиста, преводилац, библиотекар, професор", Народне библиотеке Србије, биће отворена 22. децембра са почетком у 13 часова у Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске.

Аутори изложбе су Јелена Витезовић, Душан Злоколице и Мирјана Симоски, а поставка је осмишљена с циљем да широј јавности приближи богат и разноврстан стваралачки опус Ђуре Даничића, једног од најзначајнијих српских лингвиста 19. вијека.

Познат прије свега по дјелу "Рат за српски језик и правопис", једном од кључних доприноса побједи језичке реформе Вука Стефановића Караџића, као и по преводу Старог завјета, Даничић се бавио многим и разноврсним филолошким темама, преводио је књижевна и лингвистичка дјела, писао књижевне критике и филолошке текстове, сакупљао лексикографску грађу и писао рјечнике, те приређивао српска средњовјековна житија.

Као управник Народне библиотеке у Београду и професор на Лицеју и Великој школи, утицао је на генерације студената и на сам развој филолошких наука у Србији. Његов изузетан научни рад омогућио је да се српски језик укључи у токове савременог развоја европске лингвистичке мисли.

- Пре свега, албум породице Ракић, то је албум фотографија који је припадао породици песника, чувеног и дипломате Милана Ракића, где се налазе фотографије не само чланова породице, него и значајних личности из тог времена. Има једна фотографија, рецимо, кнеза Михаила, кнегиње Јулије Обреновић. Ту је и фотографија коју смо искористили за насловну страну каталога и за уводну насловну страну изложбе, једна од мало ређих фотографија Ђуре Даничића. Такође, изложили смо и факсимил једног дописа његовог Попечитељству просвештенија тадашњем, који је упутио са места библиотекара, односно управника Народне библиотеке - каже коауторка изложбе Јелена Витезовић.

Она додаје да обично када се помене Даничићево име, прво се сјетимо "Рата за српски језик и правопис" с правом, то јесте изузетно дјело, поготово када се узме у обзир да га је написао у 22. години живота.

- Понеко се сети и Светог писма, то јест Даничићевог превода Старог завета. Међутим, желели смо ипак да кроз књиге, управо кроз дела која је он објавио и дела која су његова, а објављена или постхумно или објављена као репринти, подсетимо јавност на то колико је он заправо учинио за српски језик и за развој српске филологије и за постављање српског језика у шире оквире европске лингвистике - објашњава Витезовићева.

Даничић се током каријере бавио сакупљањем лексикографске грађе, писањем рјечника и приређивањем српских средњовјековних житија.  Као управник Народне библиотеке у Београду и професор на Лицеју и Великој школи, утицао је на генерације студената и на сам развој филолошких наука у Србији. Његов изузетан научни рад омогућио је да се српски језик укључи у токове савременог развоја европске лингвистичке мисли.

ПРЕЗИМЕ

Даничић рођен је под именом Ђурађ Поповић, као четврти син новосадског свештеника Јована Поповића и Ане у Новом Саду, 1825. године.

Рано је остао без оца (1838), али успио је да се образује захваљујући пожртвованој мајци. Од четворице браће, двојица су познати, Милош Поповић (уредник "Српских новина" и "Видовдана") и Василије Поповић. Своје презиме замијенио је 1847. презименом Даничић (по јунаку из народне пјесме), којим се потписао на првом свом научно-полемичком раду "Рат за српски језик и правопис", и при том презимену је послије стално остао. Тада је имао само 22 године и са тим радом се уз ново презиме истакао у свијету културе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.