"Имприматур" објавио култни роман "Жена из Ел-Еја"

БАЊАЛУКА - Издавачка кућа "Имприматур" објавила је, у преводу Алена Бешића роман "Жена из Ел-Еја" (L .А. Woman) култне америчке ауторке Ив Бабиц, једне од најзанимљивијих ауторки калифорнијске књижевне сцене 20. вијека и иконе Лос Анђелеса.

Била је истовремено инсајдерка и хроничарка Лос Анђелеса, а њене приче обојене су иронијом, сензуалношћу и непосредношћу, којима је сицирала живот и становнике свог вољеног града.

- Волим Лос Анђелес и увијек сам га вољела, међутим, сада је тако другачији. Такође ми је било лијепо живјети у Риму. Свиђало ми се бити у Њујорку кад бих тамо била, али не за живот. Не знам да ли је то био срам који сам осјећала или збуњеност што нико стварно не разумије, можда је то оно што сам радила, покушавајући објаснити Лос Анђелес, свакоме ко би хтио слушати - рекла је Бабиц.

У роману "Жена из Ел-Еја", блиставој причи о одрастању у Холивуду, читаоци прате Софи Лубин, плавокосу дјевојку Џима Морисона и Лолу Фогел, њемачку имигранткињу која се двадесетих година прошлог вијека настанила у Холивуду и зна да су "мејбелин" маскара и Рудолф Валентино суштина живота. Њих двије свјесне су да је Лос Анђелес град који се мијења, али који је истовремено, са својим булеварима обрубљеним палмама и ружичастим заласцима, у својој суштини вјечан. Софи ће се накратко одвојити од вољеног Ел-Еја да би отишла у Париз, а потом и Рим, у свијет Чинечите. Ипак, чари Европе неће је одвратити од града који ју је фатално привлачио. Живећи своје декадентне животе и безбрижно се возећи Сансет булеваром, Софи и Лола, заједно са осталим јунакињама романа, утјеловљују саму суштину култне фигуре "Жена из Ел-Еја" у прози Ив Бабиц, у великој мјери инспирисаној њеном сопственом дивљом и хедонистичком младошћу.

Иако је постигла значајне књижевне успјехе, медијски фокус често је био на њеним везама са познатим мушкарцима, укључујући Џима Морисона, Стива Мартина и Харисона Форда. Њена способност да ухвати дух Лос Анђелеса кроз свој рад учинила ју је иконом културне сцене тог града.

Бабиц је задобила тешке опекотине у несрећи 1997. године. Возила је аутомобил покушавајући запалити цигару када јој је упаљена шибица пала у крило, запаливши јој хаљину и узрокујући јој опекотине трећег степена на 30 одсто доњег дијела тијела и ногу. Након тога је постала самотњак, држећи се далеко од јавног живота, али је почетком прошле деценије интересовање за њен рад поново постало актуелно.

У књизи "Холивудско око: Ив Бабиц и тајна историја Лос Анђелеса" биографкиња Лили Анолик навела је да је њена вјештина да се представи као обожаватељ омогућила да се инфилтрира и пробије на територију на коју би јој иначе био забрањен приступ.

Рецензирајући ову биографију новинарка Мари Солис написала је да Бабиц није живјела живот ослобођен патријархата, али данашњи читаоци би могли претпоставити да је пронашла начин да га надмудри. Упркос својој моћницима мушке славе, ријетко је подлегла њиховим чарима. Умјесто тога тјерала је све да играју по њеним правилима.

АУТОРКА

Ив Бабиц (1943 - 2021), култна америчка ауторка, рођена је и одрасла у Холивуду. Њен отац био је виолиниста у Лосанђелеској филхармонији, док јој је кум био легендарни композитор Игор Стравински.

Позирала је за чувену фотографију Џулијана Васера, док је потпуно нага играла шах са Марселом Дишаном. Умјетничку каријеру започела је као дизајнерка омота албума бројних извођача, а списатељски дар открила јој је Џоун Дидион. Објављивала је у часописима "Ролинг стоун", "Вог" и "Космополитен". Написала је више књига, у писању спаја фикцију и мемоар, а централно мјесто у њеној прози заузима културна сцена Лос Анђелеса. Умрла је од Хунтингтонове болести 17. децембра 2021. године у 78. години живота.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.