"Императив" - Скровиште за све љубитеље књижевности

Бранислав Предојевић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Borislav Brezo

Најважније је да постоји љубав између "Императива" и публике и да та наша љубавна заједница сваке године постаје богатија за мноштво младих људи који воле књижевност и стварају књижевност. Истина је да је организовање фестивала изазован посао и да мјесец дана пред почетак фестивала нисмо били сигурни да ли ће се фестивал одржати.

Рекла је ово за "Глас Српске" Санела Бабић, директорица Удружења за промоцију и популаризацију књижевности "Императив", објашњавајући како се у претходних седам година развија веза између фестивала "Императив" и публике. Како истиче, кризе у домаћој култури су перманентно стање на које су сви који се баве културом навикли, проблем је што не постоји било каква културна политика за период који је пред нама.

- Организација фестивала није посао који се ради десет дана, већ током читаве године. Умјетнички савјет "Императива" већ почетком календарске године прави фестивалски програм. Госте позивамо у фебруару, најкасније у марту. И сваке године у задњи час обезбиједимо основни буџет за одржавање фестивала. Кажем основни јер многе ствари које планирамо не можемо реализовати јер за њих нема средстава. Сама себи сам већ досадна јер годинама говорим о значају културе, о потреби да развијамо публику, о мизерним буџетима за културу, о нелогичном распореду и тих мало средстава... У Министарству просвјете и културе укупан грант за књижевне манифестације је 47.500 КМ за 12 књижевних манифестација међу којима су значајне и традиционалне манифестације "Дани Душка Трифуновића", "Ћопићеви дани", "Вишњићеви дани", Књижевни сусрети на Козари итд.  Истовремено отвара се нови конкурс за креативне индустрије за које је обезбијеђен грант од 110.000 КМ, а једини у региону немамо фонд за књижевно превођење и стипендије за писце. О томе говорим кад кажем да немамо јасну културну политику и да се струка мора укључити у израду стратегија развоја културе. Наравно да треба подржати креативне индустрије и развој нових сцена, али није рјешење да се уништи оно што је већ дало резултате да би се развијало нешто ново. У граду је потпуно иста ситуација - рекла је Бабићева.  

ГЛАС: "Императив" и ове године креће на врло лијеп начин, промоцијом књиге за дјецу "Библиотечке мачке спавају наопачке" бањалучког писца Берислава Благојевића, што је наставак идеје "Императива" да се публика ствара корак по корак, а не проналази формирана, једнако као и писци.

БАБИЋ: Удружење "Императив" већ десет година активно ради на развоју публике. На различите начине укључујемо публику у програме.  Кроз фестивалске програме "Бајковница" и "Лектира у подне" укључујемо велики број дјеце и младих људи кроз радионице писања, интерактивне промоције, разговоре са писцима с циљем изградње читалачке културе, креативних, образовних и емоционалних способности дјеце. Не могу да не истакнем значај награде "Совица" коју сваке године додјељује Завод за уџбенике и наставна средства Републике Српске за најбољи роман за дјецу. Захваљујући "Совици" књижевност за дјецу је обогаћена и осавремењена. Ове године ученицима основних школа представићемо нове романе Берислава Благојевића "Библиотечке мачке спавају наопачке" и Александре Чворовић "Звјездана и вукодлак", те роман "Спајалица, шест сјемена и перо" Јелене Калајџије који је добио награду "Совица" прошле године. Средњошколци ће ове године разговарати са Кристианом Новаком у програму "Лектира у подне". 

ГЛАС: Ове године слоган фестивала је "Кућа за све наше људе", какве куће и који људи се налазе  у фокусу овог занимљивог гесла?

БАБИЋ: Кућа је и централни мотив великог броја књига које ћемо представити на фестивалу, што ће покренути теме и питања о границама идентитета, важности породице и моћи сјећања. Кућа/дом, присилна и социјална избјеглиштва, живот у егзилу, сеобе, напуштене, празне и тихе куће тема су овогодишњег фестивала. Од 26. маја у Бањалуци ће боравити књижевник Срђан Ваљаревић као гост "Императив куће за писце и преводиоце", првог резиденцијалног програма за писце и преводиоце у Републици Српској. Слоган је такође израз тежње фестивалског тима да "Императив" буде кућа, скровиште свим људима којима је књижевност важна. 

ГЛАС: Занимљива новина ове године, а која се наслања на много начина на поменуто гесло фестивала, јесте резиденцијални програм за саме писце, што јесте новина не само за фестивал већ и за овај културни простор.

БАБИЋ: Бањалука је једини административни центар у региону који нема резиденцијални програм за писце и преводиоце. Иако "Императив" нема идеалне услове за реализацију оваквог програма, одлучили смо да ове године скромно, уз помоћ пријатеља, започнемо рад "Императив куће за писце и преводиоце" у којој ће ове године боравити истакнути српски писац Срђан Ваљаревић. Ваљаревић ће током боравка у Бањалуци учествовати у програмима фестивала, представити свој књижевни рад у неколико других градова у Републици Српској, упознати живот града, наше културно насљеђе и оно што је основни циљ сваког резиденцијалног програма, имати простор и вријеме за писање. Сваки будући гост "Императив куће за писце и преводиоце" оставиће писани траг о свом боравку у Бањалуци. Било би лијепо када би заједница препознала значај овог програма јер не треба много да обезбиједимо угодан боравак умјетницима у нашем граду, а користи од тога су вишеструке. 

ГЛАС: Програм "Књига у транзиту" након прошле године поново се бави књижевношћу из преводилачког угла, што је на много начина занемарен сегмент у нашој књижевности, а слободно се може закључити да је једнако важан као и књижевни рад, јер добар превод помаже аутору, али лош га уништава у одређеном језичком подручју.

БАБИЋ: Програм "Књига у транзиту" има за циљ промоцију књижевног превођења наших књижевних дјела на стране језике. Разговор са преводиоцима који преводе регионалну књижевност донијеће директан увид у рецепцију наших књижевности у иностранству, њихову тренутну позицију на међународном издавачком тржишту као и специфичне проблеме које превођење и промоција књижевности са такозваних малих језика подразумијева. Присуство страних преводилаца на фестивалу отвара могућности за будуће сарадње и директан контакт преводилаца са писцима и издавачима. Уреднице програма су Марија Брадаш, преводилац и доцент за српски и хрватски језик и књижевност на Универзитету Ка Фоскари у Венецији, и Ања Правуљац, преводилац и доцент за књижевно превођење за италијански језик на Универзитету у Бањалуци. У програму ће учествовати и преводиоци на шпански језик Марк Касал и Патриција Пизаросо и  Клое Клоца, која преводи нашу књижевност на француски језик. У разговору ће учествовати и наши преводиоци проф. др Петар Пенда, проф. др Татјана Бијелић, Борис Максимовић, Михаела Шумић и други који се активно баве књижевним превођењем. 

ГЛАС: Удружење "Императив" не мирује између два фестивала, осим књижевних промоција организовано је неколико занимљивих догађаја, од позоришних продукција до поетских кабареа. Откуд ти искораци или су у питању просто логични кораци који не дозвољавају стагнацију?

БАБИЋ: Настојимо да кроз различите начине комуникације представимо и приближимо књижевна дјела публици. Јунакињу лидију дедуш, ауторке Лидије Дедуш, на сцени су прво оживјеле чланице Театра поезије "Императив", а затим глумица Миљка Брђанин у монодрами "ја се зовем лидија дедуш". Кроз сценски приказ поезије "Смрт није крај" представили смо и поезију домаћих пјесника. Једини циљ овог искорака из уобичајеног представљања књижевних дјела је популаризација савремене књижевности и развој публике.  Ове године кроз кампању "Читамо Бекима" укључили смо књижевнике, глумце, редитеље и друге умјетнике из региона који су прочитали  одломак из књига Бекима Сејрановића како бисмо младим читаоцима скренули пажњу на његово књижевно стваралаштво. 
"Императив" је почетком године у складу са нашим Статутом основао Клуб писаца и преводилаца. Иницирали смо састанак са представницима Министарства просвјете и културе како би се пронашла законска рјешења за оснивање фонда за књижевно преводилаштво и стипендије за писце. Књижевна сцена Републике Српске је коначно изашла из оквира завичајне књижевности. Наши аутори су признати и препознати на регионалној и европској књижевној сцени. Имамо велики број младих људи који одлично пишу и којима је потребна подршка. 

ГЛАС: На "Императиву" се традиционално представљају домаћи аутори, стижу јако занимљиви гости попут Кристијана Новака, Намика Кабила и Драгана Великића. Шта публика још "мора" да види и чује на овогодишњем фестивалу?

БАБИЋ: То вам је као да мајку питате које дијете више воли. Све што је у програму је пажљиво одабрано. Ако за неког аутора до сада још нисте чули - чућете и због тога је штета пропустити разговоре са младим ауторима. 

БЕКИМ

ГЛАС: Умјетнички директор и један од оснивача фестивала Беким Сејрановић, нажалост, више није са нама, али ове године на "Императиву" представља се  постхумно његова књига "Чинок", дјело врло занимљиве историје и судбине?

БАБИЋ: Пет година је од када Беким није са нама. На фестивалу ће премијерно бити представљен незавршени роман "Чинок", једини необјављени текст из његове литерарне оставштине. У књигу су уврштене и двије задње ауторове приче које функционишу као крај оквирне приче романа. "Чинок" је требало да буде својеврсна круна његовог аутофикционалног поступка.  У два наративна тока Сејрановић читаоца води кроз узбудљиво путовање. Са једне стране ради се о препознатљивом писму овог писца, а са друге стране аутор читаоца води у несвакидашње стриповско и вестерн путовање, као својеврсни омаж дјетињству, заокружујући још једном своје бављење питањима идентитета.  "Чинок" се савршено уклапа у свијет Бекимових романа и на неки начин, овако незавршен, представља крај који можда најбоље одговара цјелини његовог опуса, прави крај свијета који је створио у својим књигама. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.