Ђорђо Сладоје: Поезије нема у књижарама

Увијек ће бити оних који ће имати потребу да се кроз језик пјесмом обраћају свијету и оних који ће то читати. Пјесничке књиге се објављују у 300 до 500 примјерака, па и то једва стигне до читалаца. Није у реду да пјесник добије једну од најпрестижнијих награда, онда се неко сјети да потражи ту књигу у књижарама, а ње нема нигдје. То значи да неко није добро урадио свој посао.

Испричао је ово у интервјуу за “Глас Српске” угледни српски пјесник Ђорђо Сладоје, чија се нова збирка “Златне олупине” појавила у издању Српске књижевне задруге.

* ГЛAС: За “Златне олупине” сте рекли да су настале из осјећања да живимо у једном старом, разрушеном и разлупаном свијету. Колико пјесници имају утицаја на друштвене промјене и колико се њихов глас данас чује?

СЛAДОЈЕ: Нису пјесници, осим у неким ванредним ситуацијама, никада имали ту моћ да утичу на друштвене, економске, војне и друге токове. Aли поезија има улогу да историји и животу да симболички смисао. У томе видим значај умјетности, а поезије поготово. У данашњем времену стицања брзог профита и политичких поена, трговине и рекламе, поезија је једноставно скрајнута. Питања која поезија поставља нису занимљива, јесу субверзивна у односу на доминантне токове. Мада поезија никада није било масовна појава, постоји једна врста људи која има потребу да се на тај начин изражава и група оних који су осјетљиви на риме, а то су они који воле да читају. Са друге стране, поезија има важну улогу код малих народа као градивни елемент националне културе. И европска и српска култура је прије свега још увијек, без обзира на доминацију електронике, култура књига.

* ГЛAС: Какво је стање у савременој српској поезији и књижевности уопште?

СЛAДОЈЕ: Понекад ми се чини као да је неко декретом рекао да се поезија не чита. Та прича да поезија није читана стално се понавља, а ја немам такав утисак. Гдје год дођем на неко књижевно вече, а идем често, увијек се нађе неко ко зна бар једну моју строфу, а има их и оних који знају цијеле пјесме. Иначе се данас мање чита. Дјеца мање читају, те навике су се изгубиле, тешко ћете данас наћи основца или средњошколца који је прочитао један цијели роман. Сви читају скраћене варијанте на интернету. Што се тиче српске књижевности, мислим да је на високом нивоу и да писци стварају вриједна дјела. Међутим, у свакој епохи се чинило да се пише много, а не мислим да је тако. У развијенијим земљама само три одсто становништва се занима за било коју врсту културних садржаја, онда на књижевност отпада јако мало. Имам утисак да неко поезију намјерно ставља са стране, јер не доноси профит издавачима.

* ГЛAС: У својој поезији његујете српски језик. Колико српски књижевници чувају матерњи језик?

СЛAДОЈЕ: Писци који запостављају српски језик се обавезно жале како им је тај језик тијесан и оскудан и да у његовим оквирима не могу да реализују своје замисли. Aко су на том језику написани “Горски вијенац”, “На Дрини ћуприја”, “Нечиста крв”, “Дервиш и смрт” и толико сјајних књига, било би непристојно да се данас жалимо на могућности српског језика. Чињеница је да је језик жива материја и разумљиво је да се мијења. Не видим потребу да књижевници користе стране ријечи тамо гдје могу употријебити српске. С друге стране, нестаје један свијет наше патријархалне сеоске културе, а да још нисмо успјели да направимо појединачне рјечнике ратарства и воћарства. Тако нестаје огромно језичко богатство.   

Завичај

* ГЛAС: Колико се често враћате завичају?

СЛAДОЈЕ: Важно ми је да сачувам у поезији тај дјечији доживљај свијета. Стално се томе враћам, а у “Златним олупинама” такође. Дјетињство је чудо свијета које видите чистим дјечијим очима и такав доживљај је непоновљив. Ту дубину и чистоту доживљаја покушавам да остварим у својим пјесмама. Одлазим у завичај, сјеверну Херцеговину, Калиновик и Улог, а то је готово угашен и расељен крај. Село у коме сам се родио је пусто, тамо више нико не живи. У Улогу гдје сам ишао у основну школу сада има петнаестак становника. Тај крај је прелијеп, природа коју је Бог дао је заиста чудесна.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.