Ђого: Не знам какав би нам лек Кочић данас препоручио

БАЊАЛУКА - У Бањалуци у Народном позоришту Републике Српске, у оквиру манифестације "Кочићев збор", одржана је свечана академија у част награђених.

Тим поводом је књижевнику Гојку Ђогу додијељена "Кочићева награда", а Валентини Шућур, ученици 6. разреда ОШ "Петар Кочић" из Кола (Бањалука) додијељена награда "Змијањче".

"Кочићева награда" се додјељује за цјелокупно дјело писано на српском језику из области књижевности, лингвистике и књижевне критике које одликују високе научне, умјетничке и стручне вриједности у духу Кочићевог стваралаштва, а Гојку Ђогу је овогодишњу награду уручила Жељка Стојичић, министар просвјете и културе Републике Српске.

- У оваквим приликама ред је да се захвалим жирију који ме почаствовао овом великом наградом. Кочићеве приче су претежно симболичне и на свој начин романтичне, неретко песме у прози да развијеним сижеом. Одавно се тако не пише, кога још занимаju бајковите повести сеоске и жагор око ракијског казана. Тај жаргон више ни у речник не улази. И сељаци су проређени и шљива је све мање - рекао је Ђого на почетку бесједе.

Он је додао да га, кад год се врати некој Кочићевој причи, преплави неко племенито, добростиво осјећање које надилази правила и поруке модерне прозе.

- Кочић јарко осветљава једно раздобље наше историје и сведочи сменама два царства, два господара, два друштвена модела и два цивилизацијска кода који се преламају у животу обичних људи, као кад феудално обичајно право замењује законито безакоње, а бездушна, грамзива и аморална нова класа домаћих и туђих чарширлија у повесни неповрат потискују аграрну културу и патријархални етос -изјавио је Ђого, преносе „Независне“.

Он је даље навео да се та смјена крста и мјесеца дешава преко ноћи и да ју Крајишници доживљавају на симболичан начин као природну катастрофу у којој се губе пометени људи.

- Порука да се само уз ракијски казан и хумор ово недоба може преживети најтежа је оптужба једног друштва. Најдемократскији парламент сабран око радијског котла, има такође симболичну улогу, као што хор у хеленским трагедијама изговара оно што судбина поручује и што народ мисли и сања, и овај збор је задужен за истину и правду, за евоцирање славне прошлости и токовање будућности - казао је добитник "Кочићеве награде".

Даље је додао да поруке које варниче из сваког Кочићевог дјела, објашњава Ђого, побуђују у читаоцу најдубље поре без којих се дозивају са болним искуством нашег времена.

- Демон историје нас је искушавао на свакојаке начине, налутали смо се вољно и невољно, али преживели смо на окрњеној баштини. Сви јадни који су мучили Кочића без мало муче и нас, још увек су Немци наши нови Турци, још увек је наш залогај најпоснији и крв најјефтиније у Европи, а Босна, смем ли рећи са великом зебњом ни Давидова, ни царска, ни спахијска. Не знам какав би нам лек Кочић данас препоручио. Можда садите шљиве и подложите ракијски котао, па бар на том сабору, кад не умете у парламенту, углас запевајте да расплашите јазавце различитог порекла што се ко шокачки фратар сладе нашим курузима - истакао је Ђого.

Награду "Змијањче" је Вид Вицко Вукелић додијелио Валентини Шућур уз коментар да се "Змијањче" вратило кући.

- Одушевила нас је сликом коју је измаштала мастилом своје оловке. Она затвара очи и ствара јасну слику разговора са Петром Кочићем. То јесте љепота писане ријечи, живјети оно што излијевате на папир. Она то потврђује ријечима-  додао је Вукелић.

Валентина Шућур, родом са Змијања, освојила је награду "Змијанче" за своју причу "Мој разговор са Петром Кочићем".

- Волим да читам о Кочићу јер је он био велики борац за српски народ и ватрено је писао. Жељела сам да га оживим кроз своју причу - рекла је Шућурева.

Министарка просвјете и културе Републике Српске Жељка Стојичић изјавила је да је увјерена да ће и будуће генерације причати о Петру Кочићу и да ће манифестација "Кочићев збор" наставити да живи.

- Овогодишње обиљежавање "Кочићевог збора" можда и важније од претходних година, јер нам је у искушењима у којима се налазимо потребан Кочићев елан, храброст и неукротивност пред страним силама и окупаторима -  поручио је визасланик предсједника Републике Српске Марко Ромић.

Кроз сва искушења и проблеме у којима се налазимо треба нам, каже он, тај Кочићев елан, храброст и његова неукротивост пред страним силама и окупаторима који су у то вријеме у лику Аустро-угарске владали овим просторима.

Кочићева награда додјељује се књижевнику којег одликују слободарски дух Петра Кочића, чистота и пуноћа српског језика, као и високоестетске умјетничке вриједности.

Манифестација ће бити настављена сутра у Стричићима, гдје ће у 9.00 часова у цркви Успенија Пресвете Богородице бити служена Света литургија и помен Петру Кочићу и његовом оцу Герасиму.

Предвиђено је и полагање вијенаца са споменик погинулим борцима у Одбрамбено-отаџбинском рату.

Код Основне школе "Петар Кочић" у Стричићима планиран је културно-умјетнички програм, уз обраћање званичника Републике Српске и Србије и бесједу добитника Кочићеве награде Гојка Ђоге.

Завршница програма планирана је на зборишту у Стричићима, гдје ће бити организовано надметање у народним вјештинама и спортовима, као и други дио бодљавине бикова за награду "Јаблан", уз свечано уручење признања и награда.

Јубиларни 60. "Кочићев збор" званично је отворен 27. августа у Бањалуци, уз поруку да глас Петра Кочића и данас одјекује једнако снажно као и у његовом времену.

/

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.