Дејан Ристић: Виртуелни читаоци из цијелог свијета

Кроз Народну библиотеку Србије дневно прође око две хиљаде људи, а виртуелно десет хиљада читалаца из целог света. Око пола милиона посетилаца даје нашој библиотеци велики значај. Загледани смо у будућност у пуној мери, али са друге стране трудимо се да добро познајемо прошлост и да постављамо здраве темеље за наставак развоја Народне библиотеке Србије.

Рекао је ово у интервјуу за “Глас Српске” вршилац дужности управника Народне библиотеке Србије Дејан Ристић. Он је истакао да је Народна библиотека Србије ушла у процес интензивног успостављања међународне сарадње са читавим низом институција у Европи и свијету.

* ГЛАС: Шта је све Народна библиотека Србије припремила за обиљежавање овогодишњег јубилеја, 180 година постојања?

РИСТИЋ: Централну свечаност имали смо 28. фебруара, али смо целу годину посветили том јубилеју. Реч је о највећем јубилеју који се обележава ове године у Србији. Од почетка године имали смо 50 различитих програма, који се пре свега односе на библиотекарство, библиотечко-информационе делатности и читав спектар друштвених, природних и техничких наука, на богат уметнички програм и на сарадњу са водећим институцијама у региону, Европи и свету. У претходна два месеца потписали смо читав низ протокола о сарадњи са националним библиотекама попут Чешке Републике, Бугарске...

* ГЛАС: Шта сте себи поставили као основне циљеве када сте у јануару постали челни човјек Народне библиотеке Србије?

РИСТИЋ: Сигурно је да је Народна библиотека Србије највећа и најзначајнија институција културе у Србији и једна од најугледнијих и најзначајнијих у југоисточној Европи. Оно што чувамо у нашим депоима и збиркама броји више од пет милиона јединица у раздобљу од 12. до 21. века. То је најзначајнија колекција културног блага. Један од приоритета нам је потпуна заштита наших фондова у више аспеката, безбедносном, техничком. Начин представљања грађе је реалан и виртуелни. Посебно истичем нашу виртуелну библиотеку, програм који реализујемо читав низ година, а односи се на умрежавање система јавних библиотека у Србији како бисмо направили велику националну виртуелну библиотеку. Тај процес је поодмакао и до сада је умрежено више од 150 институција у Србији, што је два и по милиона јединица у каталогу и то нас чини једном од водећих институција у Европи. Са једне стране је ослањање на традицију, на знање и искуство које траје 180 година у континуитету, а са друге стране је окренутост будућности. Институције и друштва која добро не познају своју прошлост и не разумеју је на прави начин не постављају добре темеље за будућност.

* ГЛАС: Какав је положај библиотекарства у Србији данас?

РИСТИЋ: Народна скупштина Републике Србије је прошле године усвојила сет закона који се односе на библиотечко-информациону делатност. На тај начин успостављен је нови темељ библиотечке области на територији целе Србије. У том смислу систем јавних библиотека у Србији је добро организован. Библиотека је једина установа културе која се налази у свакој општини. То је за нас важно јер на тај начин можемо стићи до великог броја читалаца. Нови приступ који смо претходних месеци успоставили у Народној библиотеци Србије је проактиван и већ почиње да даје резултате. Наша врата су отворена, али ми нисмо искључиво у библиотеци, него смо присутни и у другим институцијама широм Србије. Покушавамо да на различите начине допремо до што већег броја читалаца како би огромно благо које чувамо стигло до свих људи широм света који су за то заинтересовани.

Протокол о сарадњи

Директор Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске Љиља Петровић-Зечић и вршилац дужности управника Народне библиотеке Србије Дејан Ристић потписали су јуче Протокол о сарадњи. Поводом 76. рођендана националне библиотеке Српске јуче је отворена двотематска изложба “Издаваштво Републике Српске: (1992-2012)” и “Библиотека на плакатима” и одржан је округли сто “Народна библиотека Србије данас”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.