Четири деценије од смрти Бранка Ћопића: Обиљежавање у родном мјесту

Срна
Четири деценије од смрти Бранка Ћопића: Обиљежавање у родном мјесту

У Хашанима, родном мјесту Бранка Ћопића данас ће бити обиљежено 40 година од смрти великог књижевника.

Обиљежавању ће присуствовати и министар просвјете и културе Републике Српске Жељка Стојичић.

Директор Јавне установе "Башта сљезове боје" Блаженка Кењало рекла је Срни да ће се учесници окупити у Хашанима код спомен-школе "Бранко Ћопић".

Према њеним ријечима, у 10.00 часова биће положени вијенци на бисту књижевника, а након тога је планирано обраћање званица и књижевни час у спомен-кући.

У част великог српског писца данас ће на улазу Природно-математичког факултета Универзитета у Бањалуци бити откривена спомен-плоча Бранку Ћопићу, најављено је из Друштва учитеља Републике Српске. Овим поводом биће одржан и културно-умјетнички програм.

Програм је заказан за 13.00 часова у амфитеатру Природно-математичког факултета.

Друштво учитеља поднијело је раније иницијативу за постављање спомен-плоче Ћопићу, те је добило сагласности Природно-математичког факултета и Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Српске.

Бранко Ћопић рођен је 1. јануара 1915. године у Хашанима, а 26. марта 1984. године извршио је самоубиство скоком са моста на Сави у Београду.

Прву књижевну награду добио је 1938. године од Академије седам умјетности за кратку причу, 1939. године добио је Ракићеву награду, а затим и награду Српске краљевске академије 1940. године.

Његова антологијска збирка приповједака "Башта сљезове боје" освојила је Његошеву награду 1972. године, а НИН-ову награду добио је 1958. године за роман "Не тугуј, бронзана стражо".

Од 1968. године био је члан Српске академије наука и умјетности.

Други свјетски рат подстакао га је да напише романе "Пролом", "Глуви барут", "Не тугуј, бронзана стражо" и "Осма офанзива", затим приповијетке "Роса на бајонетима", "Сурова школа", "Љубав и смрт", "Доживљаји Николетине Бурсаћа", "Горки мед", "Свети магарац", "Људи с репом" и збирке пјесама "Огњено рађање домовине" и "Ратниково прољеће".

Написао је и романе за дјецу "Орлови рано лете", "Славно војевање" и "Битка у златној долини" (познати су као "Пионирска трилогија") и "Магареће године", збирке "Приче партизанке", "Вратоломне приче", "Приче испод змајевих крила" и "Доживљаји мачка Тоше".

Написао је збирке пјесама "Чаробна шума", "Армија одбрана твоја", "Партизанске тужне бајке", "Вечерње приче", "Дједа Тришин млин" и "Несташни дјечаци".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана