“Бурна времена” Марија Варгаса Љосе ускоро пред читаоцима на српском језику

- Мало је рећи да нас је Марио Варгас Љоса својим романом “Бурна времена” изненадио. Ослањајући се тематски на “Јарчеву фешту”, у позним стваралачким годинама написао је засигурно један од својих најбољих романа. Након војног удара који је пуковник Карлос Кастиљо Армас извео 1954. године у Гватемали уз финансијску и логистичку помоћ Сједињених Америчких Држава, продубила се криза у односима Истока и Запада чије се последице по Латинску Америку осећају и данас – наводи издавач.

На сцену романа ступају три жене: Марта Бореро Ламас (истовремено трагична жртва и џелат политичко-шпијунских афера, осветница и опортуниста), Марија Кристина Виланова (образована жена напредних идеја, савјетница и супруга предсједника Гватемале Хакоба Арбенса) и Одилија Паломо (законита супруга диктатора Кастиља Армаса, жена која се бори за лични интерес). У њиховим судбинама огледаће се судбине свих латиноамеричких народа.

- Не хајући да се замери политичким моћницима, Марио Варгас Љоса је, вешто претварајући историјске личности у књижевне ликове, написао снажан, свеж, пикантан, динамичан роман који готово пророчки упозорава на оно што нас чека ако подлегнемо популизму, медијској манипулацији, мачизму, ауторитарности и рециклажи превазиђених политичких решења - примјећује издавач.

Марио Варгас Љоса родио се у Арекипи, у Перуу 1936. године. Иако је у Пјури изведена једна његова драма и објављена збирка прича Шефови, која је добила награду “Леополдо Алас”, постао је познат послије објављивања романа “Град и пси”, за који је добио Награду Кратке библиотеке куће “Сеих Барал” 1962. и Награду критике 1963. године.

Његов други роман “Зелена кућа”, објављен 1965, добио је Награду критике и Међународну награду Ромуло Гаљегос. Потом је објавио драмска дјела (“Госпођица из Такне”, “Кати и нилски коњ”, “Ла Чунга”, “Лудак са балкона” и “Лијепе очи, ружне слике”), студије и есеје (као “Непрекидна оргија”, “Истина о лажама” и “Изазов немогућег”), сјећања (“Риба у води”), приче (“Штенад”).

Аутор је романа “Разговор у катедрали”, “Панталеон и посјетитељке”, “Тетка Хулија и пискарало”, “Рат за смак свијета”, “Повијест о Мајти”, “Ко је убио Паломина Молера?”, “Приповједач”, “Похвала помајци”, “Литума у Андима”, Јарчева фешта” и “Рај на другом ћошку”.

Добитник је најважнијих књижевних награда, као што су награда “Сервантес”, “Принц Астурије”, “ПЕН/Набоков” и “Гринзане Цавоур”. Нобелову награду за књижевност добио је 2010. године.

Рани радови 

Љосина посвећеност друштвеним промјенама огледа се у његовим раним романима, есејима и драмама. На његова дјела највећи утицај је имао његов живот у Перуу. Током свог одрастања четрдесетих година 20. вијека открива своју наклоност писању, а инспирацију је видио у диктатури која је ограничавала основна људска права.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.