Фото: Бранимир Кршић велико откриће
Бањалука - Рукопис “Књига прича” недавно сам предао “Креативном центру”, јер су они до сада били мој издавач када је дечија књижевност у питању. Што се тиче поезије, прошле године сам објавио “Књигу песама” која је добила награду “Меша Селимовић”, тако да на том плану сада мирујем.
Рекао је ово за “Глас Српске” истакнути писац поезије за дјецу и одрасле Дејан Aлексић и додао да тренутно ради на драмским текстовима за дјецу, те да се труди да буде увијек динамично на пољу стваралаштва.
- Заправо, и када не пишем, негде подсвесно сабирам одређени стваралачки материјал који се касније обликује у неку уметничку целину, било да је то књига прича или збирка песама - објашњава Aлексић.
У недавно објављеној антологији “Венац венаца”, коју су приредили Душан Стојковић и Милош Јанковић, међу четрнаест сонетних вијенаца нашао се и Aлексићев.
- Сонетни венац је једна од најзахтевнијих песничких форми и вероватно врхунац песничке вештине - наглашава Aлексић, истичући да је за њега велико задовољство што се и његово име нашло међу ауторима који су се представили у антологији, те да антологије треба да сумирају најбоље од најбољих.
Када је ријеч о књижевној сцени Републике Српске, како каже, прати је са великом пажњом.
Aлексић је и уредник једног од најугледнијих часописа за књижевност и културу у Србији, “Повеља”.
- Иначе и по природи посла, као уредник морам да пратим књижевни рад у Републици Српској, јер у оквиру наше издавачке продукције, поред часописа, сваке године имамо десетак песничких књига - прича Aлексић.
Подсјетио је да су до сада објавили књиге Aнђелка Aнушића и Ранка Павловића, те да ће се ове године појавити један млади умјетник.
- Бранимир Кршић из Бањалуке за мене је био велико откриће. Његова књига би требало за два-три дана да изађе из штампарије и биће представљена на Сајму књига у Београду - открива Aлексић.
Према његовим ријечима, књижевност за дјецу послије златног доба седамдесетих и осамдесетих година доживјела је паузу од неких петнаест година, када се ништа ново није дешавало на књижевном плану.
- Онда се неколико младих аутора појавило спонтано. То су Игор Коларов, Урош Петровић, Бранка Стевановић и Јасминка Петровић и они су направили нешто ново, али свакако на трагу онога што су стварали наши велики писци за децу - закључио је Aлексић.
- Нисам имао неку врсту стваралачке стратегије када сам почео да пишем за децу, већ само потребу за експериментом и резултат жеље да се огледам у неком другом књижевном жанру у којем до тада нисам био. После се испоставило да поезија за одрасле и стваралаштво за децу које није само песничко, него прозно и драмско, имају извесних додирних тачака да се чак и прожимају, како тематски тако и мотивски - каже Дејан Aлексић и додаје да је касније са дозом зрелије свијести почео да ствара књижевност за дјецу, јер је својим првим књигама изазвао велику пажњу.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.